LIČNI STAV Dejan Mirović: Epidemija korone i pravo lice

Zemlja osnivač EU - Italija je ostavljena od strane svojih saveznika u trenutku kada je virus korona ubio više od 7.000 ljudi za oko mesec dana (u bombardovanju SRJ je stradalo oko 2.000 ljudi za dva i po meseca). U Bergamu, širem predgrađu Milana, vojska je odvozila mrtve jer lokalni krematorijum nije imao kapacitete za sve one koji su umrli od korone. Bez dovoljno respiratora lekari su morali da odlučuju ko će da živi i ko će da umre. Zbog nametanja od strane Brisela nedemokratski izabranih tehnokrata, poput bivšeg premijera Montija, oko 50.000 lekara nedostaje bogatoj Italiji u vreme pandemije.

Nemačka, glavna država EU, odbila je molbe za pomoć italijanske vlade. Nemački ministar finansija Šulc je u danu kada je u Italiji umrlo nekoliko stotina ljudi izjavio da je "prerano" da se posegne za sredstvima Evropskog mehanizma za stabilnost. Sličnu izjavu je pre njega dala i Kristina Lagard - predsednik Evropske centralne banke sa sedištem u Frankfurtu.

Nemačka i Francuska nisu ni bilateralno poslale pomoć Italiji. Naprotiv, zabranile su izvoz medicinske opreme dok su Italijani masovno umirali. Nijedan avion nije poslat iz Berlina, Pariza ili Brisela. Manje zemlje članice EU kao Poljska i Češka su otišle i korak dalje. Češka je zaplenila (ukrala) kinesku pomoć Italiji i usmerila je ka svojim bolnicama. Slično je postupila i Poljska. Italiji su, pored Kine, pomogli samo još Rusija, kojoj je Brisel uveo sankcije, i siromašna Kuba.

U tom makijavelističkom kontekstu smrti i nedostatka prijatelja nije teško zaključiti da će na sledećim italijanskim izborima evroskeptik Salvini biti glavni favorit i da je izlazak Italije iz EU realan razvoj događaja. Takođe, jasno je da sama ideja EU "na respiratorima" i da evropska solidarnost ne postoji. EU je "utopija koja je nestala u magli" priznaje nemački "Špigl". Velika ekonomska recesija je više nego izvesna.

Godinama sledeći ideologiju EU, zarad ostanka na vlasti, vlasti u Beogradu i Podgorici su dočekale epidemiju korone bez zaštitnih maski, respiratora i sa urušenim zdrastvenim sistemom. Poklič Aleksandra Vučića iz 2015. godine da je on "veći MMF od MMF-a" i da je zadovoljan pohvalama iz Berlina je, posle samo nekoliko godina primjene u praksi, toliko devastirao zdravstveni sistem u Srbiji da čak i u prvim danima epidemije nije bilo dovoljno zaštitnih maski i alkohola ni u bolnicama. Ovu činjenicu je na početku epidemije pratila i skandalozna konferencija za štampu na kojoj je doktor Nestorović uz smejanje Vučića, savetovao srpske državljane da idu u Milano, umesto da je počela sa zatvaranjem granica, započinje vanrednim stanjem, dok su granice još uvek bile otvorene.

U Crnoj Gori je stanje slično, što pokazuje otvoreno pismo sindikata lekara u kojem se navodi da nemaju zaštitne maske i osnovnu opremu, dok se djeca ministra Hrapovića veselo slikaju sa maskama. Najveći promoteri EU vrednosti, Đukanović i Marković, borbu protiv korone otpočeli su nehumanim merama - tako što su objavili imena ljudi koji su u samoizolaciji. Poslije protesta organizacija za ljudska prava, Marković (inače, formalno pravnik) je izjavio da ne treba preterivati sa "pravnim nijansiranjima".

Ipak, niko na vlasti u Beogradu ili Podgorici nije pomislio da ponudi ostavku ili da prizna svoju odgovornost za ovakvo urušavanje zdravstvenog i državnog sistema zarad EU vrijednosti koje ne postoje u praksi. Zbog opstanka na vlasti po svaku cenu, Vučić i Đukanović se ponašaju kao da je neko drugi godinama bio predvodnik EU ideologije u Srbiji i Crnoj Gori, a ne oni.