LIČNI STAV Slobodan Prvanović: Obezglavljena država

Njegovo razgraničavanje unutar granica i razmena teritorija, gde mi nekome dajemo našu teritoriju da bi od nekoga dobili dozvolu da našu teritoriju nazivamo našom, trenutno (nadam se) nije aktuelno. Time, a i drugim kršenjima Ustava, baviće se tužilaštvo i sud kad ovaj užas sa virusom prođe i kad budemo imali tužilaštvo i sud. Sada su bitnije prve dve tačke.

Da li je naš predsednik predsednik svih građana? Gledano iz ugla građana, on to nije. Dobar deo građana Srbije u njegovom delovanju ne prepoznaje apsolutno ništa što je usklađeno sa njihovim principima, stavovima i stremljenjima. Oni jedino mogu da konstatuju da imaju neprijatelja koji sa pozicije moći gazi po tim principima, vređa ih zbog tih stavova i sapliće ih u ostvarivanju težnji. Tako je što se tiče politike u nekom širem smislu, a situacija je još gora od kad se aktuelizovala opasnost od zaraze.

Treba ponoviti i ponavljati da sada deca, pre svih, nisu imala predsednika koji brine o njima. Da ne bi priznao da se povodom pojave zaraze poneo kao nedostojni bizgov i napaljeni gilipter, naravno i standardno slabointeligentno, terao je decu da idu u školu i ona dva dana. Umesto da to prizna, poslušao je savete trusta mozgova u njegovom okruženju, pa je počeo sa degutantno patetičnim pričama kako voli stare ljude više nego i samu vlast. Da bi ih spasao, a virus, kako kaže, samo njih može da ugrozi, on se posvetio brizi o njima. A, da bi nas ubedio u to da je on oličenje racionalne brižnosti, umobolno je insistirao na tome da su deca potpuno bezbedna i da su ona dva dana ključna u njihovom višegodišnjem obrazovanju.

Odnosom prema 50 odsto stanovništva, a koje će u parlamentu biti ravnopravno zastupljeno sa 40 odsto, i kliberenjem na krajnje "umesni" štos o šopingu u Milanu, samo karakterne amebe mogu da se smatraju adekvatno tretiranim. O tome kako se ophodio prema građanima time što nisu na vreme uvedene mere zaštite stanovništva, time što je, radi sopstvene promocije, onemogućavao lekare da se obraćaju javnosti, time što nije zaustavljeno skupljanje potpisa podrške za izbore u raznim strankama i nakon saznanja da se pojavio virus, time što je poslao naoružanu vojsku da se besciljno šetka centrom Beograda, o svemu tome kad prođe ovaj užas i kad Srbija dobije tužilaštvo i sud.

Naravno, neuvažavanje opozicije je i dalje tu. Ni slučajno, ni u ovim dramatičnim vremenima, neće da prihvati poziv na saradnju za opšte dobro. Onih koji drugačije misle ne bi ni bilo da on nije tako popustljiv, pa im toleriše postojanje. Više od toga - ne dolazi u obzir, makar oni imali i dobre namere i korisne savete.

Da li je on predsednik svih građana gledano iz njegovog ugla? Ne, naravno. Njega građani ne interesuju, oni i ne postoje kao entitet. Njega interesuju samo glasači, i to samo oni koji će na izborima da zaokruže broj jedan.

Da li je on predsednik? Malo je reći da je on samo predsednik. Treba uzeti u obzir sve ličnosti i osobe koje koegzistiraju u njemu. Božanski omnipotentan, omniprezentan i omniscijentan, on je i premijer i svi ministri, i tužilac i sudija, i skrušeni starac i raspomamljeni huligan. U trenutku u kome smo sa ovim virusom on je neko ko se nametljivo gura da se predstavi kao Salvator Mundi, a zapravo je osoba koja zbog kolebljive uračunljivosti i nedostajuće uravnoteženosti predstavlja zrelog kandidata za permanentni nadzor od strane nadležne institucije.

Zbog bezumnog postupanja osobe na mestu predsednika i poltrona u njegovom okruženju, može se konstatovati da je Srbija obezglavljena država. Više nego ikada pre, jasna je razlika između stručnih ljudi i neodgovornih dunstera na vlasti. Svakodnevne konferencije za novinare pokazuju sav kontrast između njih. Na početku epidemiološke krize otvorenim pismom sam molio, apelovao i zahtevao od Aleksandra Vučića da formira krizni štab sa liderima svih stranaka. Da zajedno, udruženim snagama i sa svim raspoloživim resursima rade na zaštiti zdravlja i života svih građana Srbije. On je, naravno, to ignorisao.

Sada, zbog dramatičnosti trenutka, smatram da on mora da pokrene proceduru za formiranje Vlade nacionalnog spasa. Nju treba da čine samo etablirani eksperti raznih struka, a ne kojekakve nesposobne štetočine i lojalne udvorice. To zahtevam od njega, a smatram da ovakvu Vladu treba da podrže sve stranke u Srbiji. Ovakva Vlada se ne bi bavila političkim pitanjima. Njen zadatak bi bio spašavanje našeg naroda i države. Ona mora da bude formirana hitno, dok još nije kasno, dok još ima šta da se spašava.

Slobodan Prvanović, naučni savetnik Instituta za fiziku