"Vučić sastankom sa Milom podržao podgorički režim"

Kako komentarišete situaciju u Crnoj Gori, posebno imajući u vidu usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti, kojim se udara na crkvenu imovinu?

- Na delu je izuzetno važna, možda i presudna, etapa jednog dugotrajnog procesa koji možemo nazvati društveni inženjering. Njegova podloga je nesumnjivo u titoističkom poretku. Povratak tim zasadima simbolički obeležava ponovno postavljanje podgoričkog spomenika dugogodišnjem komunističkom diktatoru, čiji režim je imao više nego krvave ruke. To nužno podrazumeva nasilje nad srpskom tradicijom na kojoj je zasnovana Crna Gora. Ako stvari sagledavamo u građanskom smislu, nasilje nad Mitropolijom crnogorsko-primorskom je civilizacijska regresija društva - istakao je Milo Lompar za "Dan".

Imajući u vidu brojnost litija, kao i činjenicu da iz Evrope stižu sve brojnije primedbe zbog Đukanovićeve autoritarne vlasti, smatrate li da je na pomolu smena režima u Crnoj Gori?

- Reakcije evropskih i američkih činilaca su neuporedivo blaže od onih koje su izazvale demonstracije u Beogradu 2008. godine, povodom nezakonitog priznavanja Kosova i Metohije. Tadašnji srpski režim, koji je oličavala Vlada Vojislava Koštunice, bio je demokratski po evropskim standardima. U odnosu na današnji podgorički režim, on je bio apsolutni šampion svetskih demokratskih standarda. Ipak je bio žestoko demonizovan i žigosan zato što se protivio tadašnjim zapadnim (američkim) nastojanjima. To je formula na koju igra podgorički režim: ako je usmerena protiv srpskih prava, svaka nasilna mera je opravdana. No, svet je višeslojan i premrežen različitim dejstvima. Otud diktatorski karakter podgoričkog režima nije moguće sakriti. Tome ide u prilog i prisutna svest o njegovim kriminalnim sadržajima u evropskoj javnosti. Da nema apsolutne ravnodušnosti srpske diplomatije, uticaj na evropsku javnost bi bio mnogo veći. Uspeh pasivnog otpora, koji uzorno oličavaju litije, izuzetno zavisi od odziva javnosti. Otud je glavno nastojanje podgoričkog režima, i beogradskog režima, da se taj odziv neutralizuje i postepeno potopi u nerazabirljivost.

Svojevremeno ste izjavili da režimi u Srbiji i Crnoj Gori deluju u saglasju. Verujete li da je i dalje tako?

- Na početku ove crnogorske krize, srpski predsednik je posredno, susretom u Tirani, podržao podgorički režim. Reakcija javnog mnjenja ga je naterala na javno prilagođavanje svog ponašanja. Ali, strukturalna podrška ostaje. Uticaj crnogorskog režima u Beogradu je jači od svake solidarnosti sa srpskim nacionalnim pravima i demokratskim standardima. Ponašanje RTS-a, ne bitno različito od ponašanja N1, izbor gostiju i izjava, ponašanje drugosrbijanskih medija "Danas" i "Peščanik", sramna izjava da je trobojka u Crnoj Gori isto što i šahovnica u Vojvodini, puke manifestacije vatrometa patriotskih reči umesto realnih učinaka u našoj i svetskoj javnosti, predstavljaju vidljive pokazatelje posrednog uticaja podgoričkog režima u Beogradu. Jer, manifestacije prolaze, problemi ostaju. Beogradski režim istovremeno nastoji i da instrumentalizuje različite činioce u Crnoj Gori. Ne da bi pomogao stvar demokratije, pogotovo ne da bi pomogao ostvarivanje srpskih prava (kako to očekivati od onih koji su potpisali Briselski sporazum?), nego kroz skriveno delovanje u korist podgoričkog režima - zaključio je Lompar.

"Srbiji potrebna nacionalna i demokratska javnost"

Optužili ste Vučića da je nedemokratski lider. Imajući u vidu da se bliže izbori u Srbiji, da li je i tu moguće očekivati temeljne političke promene?

- U situaciji u kojoj imamo ovu pandemiju koronavirusa nije moguće imati bilo kakve izbore. Trenutak iskušenja za srpski režim je priznanje Kosova i Metohije. Ukoliko mu odgovorni činioci, pre svih SPC, omoguće da napravi i polukorak ka priznanju, on će sve više ličiti na podgorički režim. Jer, najjeftiniji političari, sa stanovišta zapadnih (američkih) interesa, upravo su ovakvi kakvi su u tim režimima, spremni da prodaju svaki sadržaj, i nacionalni i ekonomski i demokratski,zarad pukog bogaćenja i boravka na vlasti. Sve dok se u Srbiji ne stvori jedna nacionalna i demokratska javnost, koja bi bila realna protivteža kolonijalnoj vlasti, boljitak nije na vidiku - istakao je Lompar.