Beba i Vučić napravili Srbiju 21 da bi razbili ideju bojkota

Zamišljena kao skup karijerista iz različitih stranaka, dobija polako svoj oblik guranjem u to kolo ljudi koji se, verovatno već decenijama ne javljaju jedni drugima ni na ulici. Ali, ulog je bitan, jos jedan mandat u skupštini za večite poslanike, naravno. Uz to ide novac po izbornim listama, koji danas iznosi oko 400.000 dinara po osvojenom poslaničkom mestu mesečno.

Formiranje jedne ovakve liste za izbore naredio je lično Aleksandar Vučić, a operativno sprovođenje prepustio je Vladimiru Bebi Popoviću. Popović, kao svaki šef projekta, brzo ovu obavezu delegira na svoje poslovne partnere, bivše funkcionere Građanskog saveza Srbije i Liberalno demokratske partije Bojana Đurića i Ivana Andrića, i tako počinje cela priča.
Već registrovano udruženje u APR, Srbija 21, aktivira se radi nekoliko ciljeva. Prvi je razbijanje ideje bojkota, drugi je cepanje Demokratske stranke, a time i Saveza za Srbiju, i naravno treći je - dokopati se novca iz budžeta Srbije kroz parlament. Drugog novca iz budžeta ova grupacija se već "dočepala", ali idemo redom.Đuric i Andrić ovaj zadatak shvatili su vrlo ozbiljno, gotovo štreberski, i od jeseni pokrenuli sastanke sa predstavnicima različitih organizacija. Kroz njihove prostorije defilovali su kao na traci Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Gordana Čomić, Suzana Grubješić, Nenad Konstantinović, Marko Đurišić, Radoslav Milojičić Kena i brojni predstavnici nevladinog sektora.

Posle prvog kruga konsultacija, na zatvorenom sastanku sredinom novembra pored navedenih prisustvuju i predsednik političkog Saveta Nove stranke Aris Movsesijan i članovi predsedništva Pokreta slobodnih građana Petar Miletić i Pavle Grbović. Tu je doneta odluka da se 23. novembra održi skup gde bi se predstavila nekakva deklaracija koja traži ubrzano pristupanje Srbije EU.

Taj skup na kome je Srbija 21 predstavila "deklaraciju o političkoj budućnosti moderne evropske Srbije" se održao, zaista, i to uz katastrofalnu posećenost i odsustvo članova Nove stranke u poslednjem trenutku.

Vladimir Beba Popović loše je podneo ovu okolnost i na sastancima sa Andrićem i Đurićem tražio je njihova veća angažovanja jer je Vučić veoma ljut. Tada počinju pozivi lokalnim organizacijama Demokratske stranke, Liberalno demokratske partije i Socijaldemokratske stranke uz one koji su već izašli iz tih organizacija, da se pridruže, kako oni kažu, “novoj priči”. Obećavao se novac za lokalne kampanje, prolazna mesta na listi za republičke izbore i to sve prati priča od pomenutih ljudi da oni imaju i zadatak i ideju da prave novu Demokratsku stranku i da imaju negoraničene resurse za nešto tako.

Paralelno sa tim, vlast u rad Stranke moderne Srbije pojačano uključuje Nebojšu Lekovića, bivšeg saradnika ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića, koji je zbog nagomilanih dugova i burne prošlosti bio spreman da sarađuje, pa je tako uz dobru nadoknadu, svoju partiju koja je bila samo fiktivna, po naredbi Bratislava Gašića prepustio bivšim poslanicima “Dosta je bilo”, Saše Radulovića.

Leković postaje lice koje odlučuje sa kim ova "stranka" ide na izbore. Đurić i Andrić to znaju i dobijaju sugestiju da sa njim hitno uspostave kontakt i proširuju svoj blok. Tatjana Macura, druga kopredsednica Stranke moderne Srbije, shvativši da može biti izigrana traži preko svih mogućih veza hitan kontakt sa Srbijom 21 i nudi svoje usluge u zamenu za poslaničke mandate u narednom sazivu.

Tek tada počinju njena učestala pojavljivanja na Radio televiziji Srbije, Pinku, Hepi televiziji i obećanje da se na nju računa za poslaničku listu, ali da ih ostali ljudi iz Stranke moderne Srbije ne zanimaju.

Nastaviće se...