"Vučić i Đukanović Zakonom ruše Amfilohija" (VIDEO)

Jeremić je u intervjuu za Direktno.rs rekao da generalni sekretar predsedništva Srbije Nikola Selaković upravlja sinodom Srpske pravoslavne crkve u ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali se osvrnuo i na proteste u Crnoj Gori protiv Zakona o slobodi veroispovesti i rekao da su Zakon zajedno dogovorili Vučić i Đukanović, kako bi, kako je naveo, "eliminisali mitropolita Amfilohija, zajedničkog neprijatelja...

Savez za Srbiju neće učestvovati na lokalnim, pokrajnskim i republičkim izborima, to je definitivna odluka. Šta će bojkot tačno doneti?

- Ubrzanje promene sistema u Srbiji. Dakle, jedini razlog kojeg se evo ja lično bavim ovim poslom, bavim se politikom, je da dođe do promene u Srbiji. Ne može doći do promene u Srbiji, promene života, dok ne dođe do promene sistema. A, ne može doći do promene sistema dok ne oborimo režim Aleksandra Vučića. Najbrži mogući put ka promeni režima vodi preko bojkota lažnih izbora, koji će biti raspisani po informacijama koje trenutno imamo, za 26. april ove godine.

Poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić se u četvrtak pojavila nakon više meseci u skupštinskoj sali, i time prekinula bojkot. Demokratska stranka je posle takvog postupka donela preporuku da ona bude isključena iz stranke, onda se sa druge strane Čomić oglasila da će rado snositi posledice. O čemu se ovde tačno radi?

- Situacija je vrlo jasna. Svi koji su protiv aktuelnog stanja u Srbiji, svi koji bi voleli da vide Vučiću leđa, svi bez izuzetka su u istom kampu. Odnosno, u kampu onih koji neće izaći na lažne izbore 26. aprila. Nema nikoga ko je protiv Vučića a ko će izaći na izbore 26. aprila. I, pošto je to zaista problem za režim, režim je odlučio da napravi lažnu, da kažem, dilemu pred građanima - za koga glasati. Pa tu sada imate lažnu levu ili liberalnu, građansku ako hoćete, opoziciju, i lažnu desnu opoziciju. Pa onda imate, ne znam da li ste imali prilike da gledate, ako niste možda bi trebalo iz kulturoloških razloga da pogledate, zaista je interesantan onaj razgovor na Pinku između Čanka i Šešelja. Dakle, dva lažna opozicionara su navodno suprotstavljeni. Dakle, imate Čanka protiv Šešelja. Imate Zvono protiv Metle. Imate Evropa 21 protiv, ne znam, Miše Vacića, Šapića i ne znam koga još. Dakle, to su sve lažne dileme. Ako ste protiv režima Aleksandra Vučića postoji samo jedan jedini izbor za 26. april, a to je da ostanete kod kuće. Da ne glasate ni na lokalnim, ni na pokrajinskim, ni na republičkim izborima. Svaki glas koji date, na žalost situacija je danas takva, daje vetar u leđa režimu Aleksandra Vučića.

Takođe se u javnosti pominje mogući izlazak presednika opštine Šabac i predsednika opštine Paraćin. Šta se sa tim dešava?

- To je informacija koja je postala dostupna i javnosti, a i meni lično, Narodnoj stranci tek u prethodih nedelju do desetak dana. Narodna stranka je bila prva koja je odluku o bojkotu donela, posle toga, nakon odluke Predsedništva smo imali zasedanje Glavnog odbora, posle toga i Skupšinu stranke. Za Narodnu stranku nema nazad, mi smo bili pod utiskom da su i svi drugi iz Saveza za Srbiju isto onoliko čvrsti koliko i mi. Ali, došlo je do te vesti, obavestio nas je gospodin Zelenović, takođe i Dušan Petrović koji je dosta uticajan u Šapcu i u Zajedno za Srbiju. Bili su na sastanku, obavestili su nas o tome da oni razmišljaju o izlasku na izbore. Ja sam preneo stav Narodne stranke, da je to za nas neprihvatljivo, da se ne mogu bojkotovati izbori do pola. Dakle, ako ste u bojkotu, tada ne izlazite na lažne izbore, ako ne izlazite na izbore zato što nema uslova za slobodne i poštene izbore, tada se ne možete pretvarati da negde uslovi za to postoje. U Šapcu nema uslova za slobodne i poštene izbore, jer, tamo je isti RTS i tamo je isti Pink. Čuli smo od gospodina Zelenovića da se tamo sprema neki okoreli kriminalac da preuzme vlast, neki Sandokan, ako je tačno to što je Zelenović govorio, ne može biti uslova za slobodne izbore ni u Šapcu. 

Ne mogu biti slobodni izbori tamo gde imate Sandokana, jer ako je to tačno što Zelenović govori, a po mojim informacijama jeste, takvi kriminalci ne idu od vrata do vrata da dele letke i bombone, već se oni angažuju na neki drugi način sa ljudima. Dakle, ako nema slobodnih izbora, a nema ih u Srbiji, tada morate bojkotovati sve izbore. Moje duboko uverenje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlučuje i da je samo do njega da li će Srpska napredna stranka pobediti na izborima u Šapcu. Šta će Vučić odlučiti da mu je korisnije, da pobedi ili da izgubi, to je do njega, a ne ni do koga od nas, dok postoje ovakve okolnosti. Zašto bi to bilo interesantno Vučiću? Pa, recimo Zajedno za Srbiju ili bilo ko drugi pobedi na izborima u Šapcu, to je onda direktan dokaz da su oni koji su bojkotovali izbore napravili grešku, i to bi bio relativno jeftin način za Vučića, da dan nakon lažnih izbora ima jaku narativu protiv onih koji su bojkotovali izbore. Dakle, odluka o bojkotu izbora u Šapcu nije samo odluka o bojkotu u Šapcu, to je odluka o celoj Srbiji i zbog toga je to bilo za nas jedno neprijatno iznenađenje. Ostalo je još desetak dana da se naši prijatelji iz Šapca opredele da li će ili neće na izbore. Slična situacija je i sa Paraćinom. 

U jednom intervjuu ste rekli, citiram: "Ne možete promeniti sistem tako što ćete parazitirati u njemu, ne možete promeniti ovaj diktatorski poredak bez da ga pre toga ne dovedete u terminalnu fazu. Ako hoćete da menjate ovaj režim tada morate biti jedinstveni, za početak, morate biti principijalni i primeniti ono što ste se dogovorili. E sad, ako neko od članova Saveza za Srbiju odluči da izađe na izbore, kakve će biti sankcije?

- Pa znate kako, mi niti hoćemo, na kraju krajeva, niti možemo po statutu da bilo koga izbacujemo. Svi mi koji smo osnovali SZS smo ušli, a verujem u dobroj nameri, da promenimo sistem, da se udružimo jer samo jedinstveni možemo da promenimo sistem. Ako neko odluči da ide drugim putem iz bilo kog razloga - da bi zadržao vlast, da bi dobio neku drugu privilegiju - biće puno ljudi kojima će biti ko zna šta ponuđeno, da promene stranu, da promene dres. Bar kada je reč o, da kažem, osnivačima SZS ja se nadam da će imati dostojanstva da se sami udalje iz našeg kruga, kruga koji neće promeniti svoju odluku o neučestvovanju u Vučićevim lažnim izborima. Svojevremeno je gospodin Stamatović odlučio da krene drugim putem, obavestio nas o tome i udaljio se. Ja verujem da će slično biti, ako se opredele da izlaze na izbore, i sa našim prijateljima iz Šapca.
A kakav verujete da će biti ishod?

Pa, da ne nagađam, ali mi smo stvari postavili vrlo jasno. Ne može ostati u SZS onaj koji hoće da izađe na izbore bilo gde, na bilo kom nivou, sa bilo kakvim dobrim ili manje dobrim opravdanjem.

Rekli ste da Evropa neće biti od neke posebne pomoći kada je reč o promeni sistema u Srbiji. Na šta ste tačno mislili?

- Danas nije u interesu Evropske komisije, odnosno da kažem vrha Evropske unije, nije u interesu velike većine zemalja članica EU da u nekom kratkom roku dođe do promene stanja u Srbiji. To je više nego očigledno. Predstavnici Evrope ostali su nemi na argumente koji su neoborivi - a to je da od početka angažovanja EU na promeni izbornih okolnosti i uslova su se stvari pogoršale, a ne poboljšale. Danas manje ljudi vidi slobodni televizijski program nego na početku evropskog angažovanja. Danas je situacija kada je reč o vladavini prava gora nego što je bila na početku. Oni nisu glupi ljudi, oni nisu nepristojni ljudi. Imali smo mi direktne razgovore sa njima, nemaju oni argumenata koji bi išli protiv toga. Oni znaju da danas u Srbiji nema uslova za izbore. Ali, i pored toga odlučili su da podrže održavanje tih izbora pod takvim okolnostima zato što je to njihov interes. Interes Evrope danas je da južni bedem, odnosno južna granica Evropske unije bude stabilna. Zašto? Zato što sa juga prete razne opasnosti.

Migrantske, ekstremističke, mnoge druge. Evropi treba stabilan južni bedem. Nama, koji živimo u Srbiji treba normalna zemlja. To danas nisu iste stvari. Stabilan južni bedem podrazumeva jakog upravnika. Jak upravnik, najjači koga možete da zamislite, i ne do kraja normalan, je čelnik aktuelnog režima. Mi želimo drugo. Mi želimo demokratsku Srbiju, slobodnu Srbiju, Srbiju u kojoj će se normalno raditi, normalno živeti, imati prilika da se ostvari dobitak i korist na osnovu sopstvenog rada. To ništa danas u Srbiji nije normalno. Danas u Srbiji imate čeličnu diktaturu Srpske napredne stranke, posledica te diktature je kada iz Evrope neko hoće da pozove Beograd i da kaže: Primi izbeglice! Znaju koga da pozovu. To se ne bi desilo kada on više ne bi bio na vlasti, kada bi postojala demokratska zemlja, kad bi postojala drugačija vlast. Niko ne bi mogao da pravi dogovore iza kulisa i ispod stola. Dogovore o vazdušnom saobraćaju između Beograda i Prištine, dogovore sutra o stolici Kosova u Ujedinjenim Nacijama, dogovore o primanju stotine hiljada izbeglica. To niko drugi osim Vučića ne bi mogao. Danas im treba Vučić i zbog toga Evropa nema neko naročito razumevanje, niti daje podršku za promenu sistema u Srbiji. I zbog toga ne bi trebalo biti očajan. Ne bi trebalo čupati kosu. To je tako. U međunarodnim odnosima stvari tako funkcionišu. Nikada ne bi trebalo biti ljut na nekog drugog. Možete biti ljuti samo na sebe. Morate gledati šta vi sami od sebe možete da uradite ne bi li stvari za sebe poboljšali.

Sloboda medija, korupcija i pravosuđe su tri ključna problema koja koče evropski put Srbije. Mogu li se i kako oni rešiti?

- Pa, dok je Vučića ne. Dok je Vučića na vlasti, dok je Vučića u sedlu, dok je Vučića na grbači svih nas i ove zemlje to se ne može rešiti. Vučić neće popustiti po pitanju bilo čega od toga što ste naveli. Po pitanju medija je očigledno. Pokušali su da se pretvaraju da postoji neka sloboda medija i onda su pozvali mene na RTS na pola sata. To ih je  jako  uzdrmalo. Nakon toga više nikog nisu zvali ni na šta. Shvatili su, da za samo pola sata pred građanima Srbije toliko toga može da se kaže o tome šta se zapravo i zaista dešava u Srbiji, da je to praktično previše riskantno. I onda, i pored toga što su jedno vreme bili u ofanzivi šarma prema EU i Međunarodnoj zajednici da pokažu da postoji sloboda medija u Srbiji, onda su praktično krenuli da seku. Ne samo da niko nije pozvan na RTS, već su krenuli da seku N1 - danas mnogo manje ljudi može da gleda N1 nego što je moglo pre svega nekoliko nedelja - i tako dalje. A kada je reč o vladavini prava sudska vlast je danas gotovo u potpunoj kontroli izvršne, odnosno Aleksandra Vučića. I najbolje svedoči to kako se pravosuđe odnosi prema recimo aferi Jovanjica, ili aferi Krušik, dakle vi imate sa jedne strane hektare pod marihuanom za čije sađenje imate subvencije države. Što se tiče Krušika o tome sam pričao već mnogo. Trgovina oružjem, ostvarivanje ekstra profita, odnosno profita na račun građana države, članova porodice najviših državnih funkcionera, na to sve pravosuđe ćuti. Defakto ćuti. S druge strane, kada neku stvar otvorite, kada potražite pravdu na srpskom sudu, ukoliko tražite pravdu protiv volje vlasti to prosto stane. Evo ja sam pre više od godinu dana  tužio Aleksandra Vučića za laži koje  je izgovorio o meni. On je pričao da sam ja šef međunarodne bande lopova, da sam umešan u neku međunarodnu korupciju.

Naravno, ništa od toga nije tačno. Dokazao sam to i u javnosti, pokazao sam čak i zvanične dokumente međunarodnih pravosudnih organa da to nije tako. I onda sam ga tužio za klevetu i uvredu. Sudija nije smeo da održi suđenje. Sudija je prepustio odlučivanje o imunitetu Aleksandra Vučića skupštini Srbije. Vučić ne bi trebalo da uživa imunitet u parničnom postupku. Ali eto, pošto sudija nije smeo, on jeto  prepustio Skupštini. Vučić je taj dan javno poručio skupštini: Oslobodite me imuniteta! Glasajte o tome da mi se skine imunitet, jedva čekam da vidim Jeremića na sudu. Eto, nisu mu izašli u susret Martinović, Maja Gojković i Marjan Rističević. Odlučili su da kažu Vučiću "ne". Naravno šalim se.  Vučić se sakrio iza imuniteta koji zapravo nema, da ne bi odgovarao na sudu za laži koje je o meni govorio. Eto, s jedne strane imate Jovanjicu i Krušik, a s druge strane ovaj slučaj. To su tri od stotine hiljada slučajeva sa kojima se obični građani Srbije suočavaju. Sa nepravdom na svakom sudu. Od najnižeg, pa do vrhovnog. Pravosuđe je, danas, nažalost, u Srbiji rak rana sistema i jedna od prvih stvari koje se moraju sutra promeniti u državi. Jedna od najvažnijih promena su zapravo promene u pravosuđu.

U poslednje vreme srpsku javnost potresaju razne afere - od Jovanjice i Krušika, preko lažnih diploma i doktorata. Kako je Srbija ovo dozvolila?

- Znate šta, ja mislim danas da jedan od važnijih elemenata u sistemu vladanja Aleksandra Vučića je da ljude potpuno obeshrabri maksimalnom banalizacijom svega. U javnom prostoru, u novinama, u skupštini itd. Ljude više prosto ništa ne dotiče, ništa ne tangira. Onaj ko je imao šansu da gleda kako da ode, taj ode preko. Onaj koji ima neku vrstu egzistencije koja je nezavisna od ovog našeg ludila, opšteg društvenog i javnog on se okrene svom krugu prijatelja. To je važan element u održavanju Vučićeve vlasti. Činjenica je da ljudi više apsolutno neće i ne mogu da gledaju, da nemaju stomak, da nemaju živaca za ono što se dešava, jer im je previše toga. Zbog toga ćemo mi imati sve gore epizode "Farme", sve užasnije naslovne strane tabloida, sve veći šljam, bagru i sramotu u parlamentarnoj debati koja će biti prenošena na televiziji sa nacionalnom frekvencijom da bi se ljudima što je moguće više ogadila javnost. Kad se ljudima ogadi javnost, kad se ljudi povuku u sebe, tad više nema promena. Jer, promene mogu doneti samo ljudi. Ne može doći do promena u Srbiji dok se ne pokrenu ljudi. Kreiranje osećaja odvratnosti prema svemu je stvar koju režim radi. Baš zato da se ne bi stvorila energija. Zbog toga je jedan od važnijih zadataka ljudi koji su u javnom životu, političkih lidera, lidera opozicije, da skrenu pažnju na tu činjenicu. Mi smo daleko od idealnih. Ali bez pokretanja akcije građana koja bi imala neki politički cilj, do promene ne može doći.

S obzirom da se ispostavilo da su u ove afere Jovanjica i Krušik umešani najviši funkcioneri SNS kakav epilog se može uopšte očekivati?

- Znate kako, zatvori će biti puni. Jednog dana. Onih koji su se ogrešili o javni interes, o javna sredstva, a trenutno su na rukovodećim mestima u državi ili na lokalu, a ispred su SNS. Vi ste pomenuli dve, a ima ih još dvadeset dve . Verujem da će uskoro javnosti postati dostupne skandalozne informacije vezane za afere SNS u kontekstu pronevere sredstava namenjenih Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Mislim da milioni koji su pronevereni, a potpisani su tako da idu SPC za radove na Hramu Svetog Save, a i na mnogim drugim mestima će postati, ja bih rekao, jedan od možda najžešćih skandala koji će zatresti Srbiju. I to u ne dalekoj budućnosti.

Koji dokazi postoje za to?

- Mislim da će  uskoro jasni dokazi biti predstavljeni javnosti. Ali, na čelu, odnosno da kažem glavna ličnost u tim marifetlucima vezanim za SPC je generalni sekretar predsedništva Srbije Nikola Selaković. On je, inače, i direktno uključen u nadziranje podizanja Hrama Svetog Save, sa mnogim drugim koji su u ovo bili uključeni i uskoro će morati da odgovori na seriju vrlo neprijatnih pitanja. Selaković je upravnik sinoda SPC. U ime Aleksandra Vučića, Selaković upravlja sinodom SPC.

Kako mislite upravlja?

- Dakle vedri  i oblači. Upravlja onima koji su danas u sinodu SPC. Mislim da je danas jedno od najvažnijih strateških pitanja za nas. Pokazalo se koliko je crkva važna u odbrani najvažnijih nacionalnih pitanja i u opšte odbrani identiteta našeg naroda. Pokazalo se to u slučaju Kosova, danas možda još i očiglednije u slučaju Crne Gore. Crkva je važna institucija. Crkva već osamsto godina se prepliće sa identitetom srpske države. Od Svetog Save, pa do danas. U Crnoj Gori kada je već izgledalo da nema nikakve nade i da će srpski jezik i srpska kultura i srpsko ime, biti u potpunosti izbrisano u toj Đukanovićevoj državi koja je izgrađena i bazirana na antisrpstvu, desilo se  SPC koja je u potpunosti preokrenula situaciju.

Kakav epilog mislite da će biti u Crnoj Gori?

- Pa evo vidite, počelo je tako što su se Đukanović i Vučić dogovorili oko ovog Zakona o takozvanoj slobodi veroispovesti, a zapravo neslobodi. Zakona o otimanju i raščinavanju SPC u Crnoj Gori. Taj zakon je donesen u dogovoru Đukanovića i Vučića. Dokaz da je to tako, je to što ni Vučić, ni srpska doplomatija. nijednim jedinim aktom, govorim o formalnim aktima: pismima, raznim stvarima koje jedna država može da uradi, prstom nisu mrdnuli nakon usvajanja zakona. Dakle, ni Vučić, ni Dačić, niti bilo ko drugi jedan jedini red, jedno jedino pismo nisu napisali da bi se bilo kome na svetu požalili ili skrenuli pažnju na ono što se desilo u Crnoj Gori. To je jasan dokaz da su o svemu bili unapred informisani i da su zapravo deo zavere. Vučić i Đukanović su odlučili da taj zakon ide. Zašto? Pod jedan, da bi eliminisali mitropolita Amfilohija, zajedničkog neprijatelja Đukanovića i Vučića. Đukanovića zato što mitropolit predstavlja ono što predstavlja u Crnoj Gori, a Vučiću zato što mu pravi problem oko Kosova u Srbiji. Pod dva, da se formira nešto u Crnoj Gori što je slično Srpskoj listi na Kosovu.

Grupa korumpiranih političara koja bi predstavljala, imala monopol nad predstavljanjem Srba u Crnoj Gori, zbog svoje prošlosti zauvek bila osuđena da bude manjina, ali da bude uvek potrebna za formiranje neke vlasti. Time bi Vučić dobio paket akcija u Crnoj Gori, a Đukanović obezbedio još četiri godine vlasti odnosno obezbedio to da ima većinu. Dakle, eliminišite mitropolita Amfilohija napravite od opozicije Đukanoviću srpsku listu koja će biti zajednički instrument Vučića i Đukanovića. Zato je ovaj Zakon napravljen. E, ono što se u međuvremenu desilo, a što nisu planirali ni Đukanović, ni Vučić ni Beba, niti bilo ko drugi iz te ekipe je to da se stvar otela kontroli, jer su pogodili u nešto što oni ne osećaju, a to je dostojanstvo. To je identitet, to je želja da se bude veran i odan onome što su vam preci ostavili. To ni Đjukanović, ni Vučić, ni Beba, nemaju. I udarili su to ne znajući da udaraju u jedan živac koji čestiti ljudi imaju. 

Šta mislite da će biti na kraju?

- Đukanović je u dobroj meri izgubio kompas kad je reč o tome šta se tamo dešava, Vučić još nije, jer se to ne dešava kod njega. Vučić pokušava da preuzme kontrolu. Pošto nije uspeo da preko određenih političkih krugova u CG preuzme kontrolu nad procesom, sada pokušava da direktno sebi privuče čoveka koji je na čelu svega toga, a to je mitropolit Amfilohije. Po mojim saznanjima Vučić se trenutno udvara Amfilohiju, šalje mu poruke da ga podržava, da na njegovu podršku može da računa, a u istom trenutku u kome mu to govori radi mu o glavi i preko diplomatskih kanala na zapadu gde Amfilohija predstavlja kao ispostavu ruskih interesa. A da stvar bude bizarnija i užasnija to mu isto radi i u Moskvi. On  u Moskvi predstavlja Amfilohija kao čoveka koji je okrenut i veran Carigradskoj partijaršiji, a protiv ruske i predstavlja ga  kao čoveka koji radi sve što je u njegovoj moći da se interesi Rusije i Ruske pravoslavne crkve istisnu sa Balkana. Dakle, i na zapadu i na istoku Vučić i diplomatija Srbije ovoga trenutka ne da su indiferentni, nego negativno gaze mitropolita Amfilohija. Đukanović i Vučić su u ovu priču o zakonu o "verskim slobodama u CG" ušli zajedno i ostaće zajedno. Njihovi kriminalni interesi su previše uvezani da bi mogli da se razdvoje. I sad kad Vučić u poverenju kaže: Milo Đukanović je moj protivnik, Milo Đukanović je moj neprijatelj,  protiv njega da uradim ovo ili ono, on ne govori istinu. Oni su preduboko u organizovanom kriminalu da bi jedan bez drugoga mogli.

Kako će izgledati kampanja bojkota?

- Videćete.