Đorđević za Regnum: Vučić na korak od izdaje Kosova | Politika | Direktno

Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Politika

Direktno.rs

18. 02. 2020. 00:03 1

Đorđević za Regnum: Vučić na korak od izdaje Kosova

Mlađan Đorđević, bivši sekretar državnog Saveta za Srbe u regionu, u autorskom tekstu za rusku državnu novinsku agenciju Regnum, objavljenom juče, na godišnjicu proglašenja nezavisnosti Kosova, optužio je Aleksandra Vučića da je svojim činjenjem došao na korak od formalnog priznanja takozvanog Kosova.

Tekst za https://regnum.ru/news/polit/2860913.html  prenosimo u celosti.

Direktor Kancelarije za KiM pri Vladi Republike Srbije Marko Đurić, u prisustvu Predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsednika tzv. „Kosova“ Hašima Tačija i specijalnog izaslanika Sjedinjenih Država za dijalog Beograda i Prištine Ričarda Grenela potpisao je u petak 14. februara u Minhenu pismo o namerama o uspostavljanju „međunarodne“ železničke linije između Beograda i Prištine. Mučne scene u kojima američki izaslanik komanduje Đuriću i ostalima šta da rade još jedan je u nizu koraka aktuelne srpske vlasti na čelu sa
Aleksandrom Vučićem ka priznanju, to jest izdaji Kosmeta. A već ih je učinjeno mnogo.

Najpre su 2012. godine od osumnjičenih ratnih zločinaca, ljudi kojima se na teret stavljaju svirepa ubistva i proterivanje Srba s Kosmeta, premijera i predsednika tzv. „Kosova“, Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja, napravljeni legitimni pregovarači. Vučić je tada pristao da sa njima pregovara ne samo o tehničkim pitanjima, o kojima su dotad razgovarali specijalni izaslanici Beograda i Prištine, već i o statusu Kosmeta u Srbiji. Ispostavilo se da to nije slučajno. Kriminalne i poslovne veze Vučića, Tačija i Haradinaja su sada već dobro poznate, kao i činjenica da imaju iste savetnike: Tonija Blera, bivšeg britanskog premijera i jednog od glavnih zagovornika NATO agresije na Srbiju, i Aleksandra Soroša, sina daleko čuvenijeg Džordža.

Već 2013. godine, ispunjavajući obećanje dato nemačkoj kancelarki Merkel, Vučić je zajedno sa tadašnjim premijerom Ivicom Dačićem potpisao Briselski sporazum, kojim je Srbija povukla sve svoje državne institucije, sudove, policiju i druge organe s Kosmeta i u potpunosti ga prepustila Albancima na upravljanje. Mnogi u Srbiji ovo do danas tumače kao de fakto priznanje Kosova. Osim toga, Srbija je pristala da obezbedi učešće srpskih političkih predstavnika na lokalnim izborima na Kosmetu koji će se odvijati po kosovskim zakonima, što je flagrantno kršenje Ustava Srbije. 

Od povlačenja srpskih institucija do danas na Kosmetu vladaju haos i kriminal. Za Vučića je to korisna situacija, kojom on apsolutno vlada i upravlja, i koju koristi kako bi plašio Srbe i od njih stvarao podanike i zavisnike. Posle medijske kampanje u kojoj je Oliver Ivanović, najpoznatiji lider Srba s Kosmeta i veliki protivnik politike Aleksandra Vučića, u svim medijima pod kontrolom Vučića proglašavan za izdajnika i albanskog lobistu, došlo je do njegovog ubistva. Izvršioci i nalogodavci ubistva se i danas, dve godine od tog tragičnog događaja, još uvek ne znaju, a zvanično su osumnjičeni neki od najbližih Vučićevih saradnika.
Stvaranjem tzv. Srpske liste, partije pod njegovom kontrolom koja redovno učestvuje na kosovskim izborima, a njeni članovi sede kao ministri u tzv. „Vladi Kosova“, Vučić je stvorio paralelni politički sistem u Srbiji i ponovo prekršio Ustav naše zemlje.

Vremenom je na Kosmetu došlo i do usvajanja zakona kojim se stvaraju oružane snage Kosova, na srpsku robu su uvedene takse od 100%, a u toku je uvođenje međunarodnog (da, baš međunarodnog) leta između Beograda i Prištine. I sve to se odvija tajno: i pored zaricanja da se pregovori neće nastaviti pre ukidanja taksi, Vučić bez ikakvih konsultacija sa Skupštinom Srbije dogovara već dva sporazuma koji se iznebuha potpisuju bez objavljivanja njihove sadržine. 

Jedino što je poznato je da se pregovori vode uz posredovanje najvećih sponzora kosovske nezavisnosti, Sjedinjenih Američkih Država, a da se zaobilaze ovlašćeni predstavnici Evropske unije, čijih pet članica ne priznaje Kosovo, a Rusija se ni oko čega ne pita. I pored stava da je zainteresovana da se uključi u pregovore, jednostavno, niko joj taj poziv nije uputio. Zato smo sada u situaciji da je ostalo još samo da Vučić formalno stavi potpis na pravnoobavezujući sporazum sa Kosovom, da Kosovo dobije stolicu u UN, i stvar je završena.

Strahuje se da bi to moglo da bude uskoro, a svakako pre američkih izbora na jesen, kako bi Tramp predstavio taj sporazum kao još jedan svoj uspeh na međunarodnom planu. Ovakvu politiku Vučić prikriva lažima i lažnim patriotizmom kojim svakodnevno kroz medije pod njegovom kontrolom obasipa ljude u Srbiji. Pa ipak, za to nema podršku ni približne većine građana naše zemlje, ali ni Srpske pravoslavne crkve, koja je na tri poslednja Sabora iskazala otvoreno protivljenje njegovoj politici. Kao što sam već pisao, SPC je najveća smetnja Vučićevoj izdaji.

Jedini način na koji bi Srbija mogla da izađe iz ove nepovoljne situacije jeste da dođe do promene ove izdajničke vlasti i da na mesta za odlučivanje dođu ljudi koji za razliku od Vučića nisu bili ratni huškači, nisu ogrezli u kriminalu ili su na bilo koji način ucenjeni od strane Zapada, i koji bi umeli da vode pregovore i zaštite interese srpskog naroda. Samo tako će biti moguće da se ponovo govori o pomirenju dva naroda, srpskog i albanskog, koji su vekovima živeli zajedno na Kosmetu. Tek kada se u budu dostigli zadovoljavajući standardi u oblasti zaštite prava na imovinu (ličnu i, što je veoma važno, crkvenu) i slobodu kretanja, bezbednosti i kvaliteta života ljudi, tek tada će biti moguće pričati o statusu pokrajine. I tada će jedino moguće i za Srbiju prihvatljivo rešenje biti samo u okviru Ustava Srbije i u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom se garantuje status Kosova u sastavu Srbije.

I dok već nekoliko godina Aleksandar Vučić svesno i s umišljajem nipodaštava ovu rezoluciju, u tom pogledu ohrabruju nedavne izjave predsednika Putina da svako rešenje ovog pitanja mora biti u skladu sa njom. Štiteći ovu rezoluciju, Rusija zapravo štiti međunarodno-pravni poredak. Uveren sam da je rukovodstvo Rusije svesno da Vučićev predlog za rešavanje pitanja Kosova i koraci koje u tom pravcu preduzima nisu podržani od strane srpskog naroda, već da je to predlog korumpiranog i ucenjenog čoveka, koji ništa ne čini bez prethodne saglasnosti svojih kriminalnih partnera iz Crne Gore (Mila Đukanovića), Albanije (Edija Rame), ili sa Kosmeta (Tačija i Haradinaja). Stoga bi bilo kakvo pristajanje Rusije na Vučićevo rešenje o Kosovu imalo
nesagledive posledice po rusko-srpske odnose. Ne na zvaničnom nivou, već među običnim ljudima.

Ako smo mogli da se pomirimo s tim da Rusija nije mogla da zaštiti Srbiju tokom bombardovanja 1999. godine zbog svojih unutrašnjih problema, sada, kada je Rusija jedna od dve vodeće svetske sile, ne postoji način na koji bi Srbi mogli razumeju i prihvate takav potez. Pristajanjem na ulazak tzv. Kosova u UN pod bilo kojim uslovima Rusija bi bez sumnje trajno izgubila Srbe kao svoje istinske partnere i saveznike. A to je onda već put sa kog nema povratka.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 1

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Pre i posle 21. juna

Zoran Živković [01.07.2020.]


Video dana

Policajac izazvao protestanta u Meksiko Sitiju

Anketa

Krije li država broj obolelih i preminulih od koronavirusa?

Rezultati