"Srbiji treba sloboda medija, ne kozmetičke popravke"

Sa njom smo pričali o nedavnim optužbama visokih funkcionera Srpske napredne stranke u kojima su joj poručili da se "ne pravi mnogo pametna", ali je i prozvali da je "Sorošev stipendista", o slobodi medija kao temelju demokratije, ključnim problemima sa kojima se Srbija susreće, o trenutnoj političkoj situaciji, ali i kada vidi Srbiju u EU.

Nedavno su vam predstavnici vlasti poručili da se "ne pravite mnogo pametni", ali i da ste "Sorošev stipendista". Kako komentarišete takve izjave?

- Kao novinarka, političarka i kao žena naučila sam da prihvatam mnoge stvari, uključujući male udarce, uvrede ili laži. Nemam vremena i ne želim da se ljutim, niti da mrzim ljude koji me ne vole ili nemaju dobro mišljenje o meni. Imam previše posla da uzvratim dobrim onima koji me podržavaju i daju mi energiju. Takođe, mislim da je nivo političke kulture u Srbiji na niskom nivou i da su ovakve izjave proizvod toga. Ne bih se zato previše osvrtala na to, jer mislim da tako nešto ne može dovesti do pozitivnih promena, nego samo može produbiti probleme.

Rekli ste da vas brine situacija sa slobodom medija u Srbiji i da je Evropska komisija konstatovala da nije bilo nikakvog napretka u toj oblasti. Kako se izboriti za slobodu medija koja je temelj demokratije?

- Upravo je i tema slobode medija jedna od najvažnijih tačaka kojom smo se bavili tokom dijaloga između vlasti i opozicije. Do sad, dosta smo radili na tom polju, a i u budućnosti nastavićemo da se bavimo tim problemom. Kao što ste i sami rekli, sloboda medija je osnova demokratije i ako Srbija želi da nastavi na svom evropskom putu, moraće da se značajnije posveti tome. Napravili smo neke korake u trećem krugu dijaloga u Beogradu, i nadam se da to neće biti samo kozmetičke popravke, nego da će se nešto ozbiljno promeniti u formi otvorenih nezavisnih medija, i da će svim političkim akterima biti dostupni mediji sa nacionalnom frekvencijom, naročito za vreme predizborne kampanje i da neće biti pritisaka na novinare, dezinformacija i govora mržnje.

Šta vi pored slobode medija još vidite kao ključne probleme u Srbiji?

- Ono što zasigurno predstavlja veliki problem jeste politička kultura u Srbiji. Učestali napadi sa jedne strane ne predstavljaju demokratske vrednosti. Takođe, ono što smo videli i u izveštaju evropske komisije jeste da poglavlja 23 i 24, tj. borba protiv korupcije i kriminala i nezavisno pravosuđe jesu tačke na kojima se mora uložiti još truda.

 Ima li naznaka da se u sferama korupcije i pravosuđa, koji znatno usporavaju ulazak Srbije u EU nešto promeni?

- Iskreno se nadam da će doći do promena u tim sferama. Kao što sam malo pre navela, te stvari predstavljaju poglavlja 23 i 24 i na njima je potrebno raditi kako bi se zakoni u Srbiji uskladili sa evropskim. Osim toga što je to važno za dalji evropski put Srbije, te reforme treba da donesu i poboljšanje života građana. 

Kako vidite trenutnu političku situaciju u Srbiji?

- Trenutna situacija u Srbiji je dosta komplikovana i zamršena. Postoji dosta različitih političkih strana koje se međusobno ne slažu, što je sasvim legitimno, ali to ne znači  da zato treba stvarati osećaj netrpeljivosti u društvu. Potrebno je raditi na reformama kako bi se omogućio normalan politički život u Srbiji.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da je "proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji dug između ostalog i zato što put Hrvatske u EU nije bio duži i zahtevniji, pa je EU, poučena iskustvom kako njeni predstavnici i kažu, pooštrila kriterijume". Da li je ovo tačno ili je ministarka zamenila teze, s obzirom da su pomenuta tri problema ono što prilično koči ulazak Srbije u EU?

- Ne bih poredila te dve situacije. Svaka država ima svoje sopstvene obaveze i treba prvenstveno da se usresredi na sebe. Ono za šta se ja zalažem su dobrosusedski odnosi i nadam se da bi Hrvatska mogla pomoći Srbiji sa svojim iskustvom na njenom evropskom putu. 

Kakve su vaše prognoze što se tiče situacije u Srbiji, otvaranja i zatvaranja poglavlja, ali i koji su saveti koje biste dali Srbiji, a onda vladajućim i opozicionim političarima?

- Ne bih se sad upuštala u tačno davanje datuma kad koje poglavlje može biti zatvoreno. Videli smo da je Srbija u poslednje vreme otvorila još jedno poglavlje, što u ovom trenutku u situaciji u EU, predstavlja svakako pozitivnu vest. Savetovala bih Srbiju  da nastavi još jače, efektnije i posvećenije na svom evropskom putu kako bi na kraju mogla trijumfalno da ga završi. Savet svim političarima u Srbiji bi bio da spuste tenzije između sebe i da se više posvete rešavanju konkretnih problema, a manje prepucavanjem između sebe.

Da li bi priznanje Kosova ubrzalo ulazak Srbije u EU? Kako vidite situaciju sa Kosovom? 

Nadam se da će se dijalog izmedu Srbije i Kosova što je pre moguče nastaviti. Shvatam da to predstavlja jedno kontraverzno pitanje, ali, takođe mislim da je bitno naći rešenje koje bi zadovoljilo obe strane. Naročito koje bi zadovoljilo i poboljšalo život gradana sa obe strane.

Kad vidite Srbiju u Evropskoj uniji?

- Kao predsedavajuća delegacijom Evropskog parlamenta pri Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje između Srbije i EU, radiću na tome da pomognem Srbiji na njenom evropskom putu. Trudiću se da svojim iskustvom pomognem koliko god mogu. Takođe, bitno je da vlada u Srbiji ostane posvećena reformama, jer pristup EU zavisi od volje obe strane. Ne bih se upuštala u tačno prognoziranje datuma, jer smatram da bi to bilo neodgovorno sa moje strane, ali iskreno se nadam da će u budućnosti tako nešto biti ostvarljivo što je pre moguće.