Zbog ove navike mozak najviše stari, a veoma lako možemo to sprečiti

- Na stanje mozga i brzinu njegovog starenja utiču genetika, zdravlje srca i krvnih sudova, fizička aktivnost, ishrana, san, društveni život, pušenje i konzumiranje alkohola - objašnjava neuropsiholog Megan Glen. Iako na zdravlje mozga utiču brojne navike, stručnjaci upozoravaju da jedna posebno može ubrzati njegovo starenje: način života sa malo kretanja.

Da li primećujete da tokom dana više sedite nego što se krećete? Većina ljudi ima tu naviku ili su samo primorani zbog posla, ali u toku dana više sede nego što se kreći. Stručnjaci upozoravaju da takav način života može dovesti do slabljenja pamćenja i drugih mentalnih sposobnosti, kao i do promena u mozgu.

- Nedavna istraživanja pokazuju da je dugotrajno sedenje, odnosno vreme provedeno u ležanju ili sedenju, povezano sa slabljenjem mentalnih funkcija i smanjenjem zapremine mozga, čak i kod starijih osoba koje vežbaju - objašnjava neuropsiholog Patricija Bojl i dodaje:

- To znači da je, pored vežbanja nekoliko puta nedeljno, važno i da se tokom dana ustaje i razgibava kako bi se prekinuli dugi periodi sedenja. -

Sa tim se slaže i neurolog Šejn Kazei, koji ističe da nedostatak kretanja može ubrzati slabljenje mozga:

- Pokazalo se i da nedostatak fizičke aktivnosti, u kombinaciji sa dugotrajnim sedenjem, može povećati rizik od razvoja Alchajmerove bolesti. -

On objašnjava da su fizička aktivnost i zdrava ishrana važni za očuvanje mozga, jer bolja cirkulacija pomaže uklanjanju štetnih materija iz njega. Dobra vest je da nikada nije kasno za promene – istraživanja pokazuju da su osobe u šezdesetim i sedamdesetim godinama koje su počele redovno da vežbaju usporile slabljenje mentalnih sposobnosti, a neke su ih čak i poboljšale.

Mozak čini samo mali deo telesne mase, ali troši veliki deo kiseonika i hranljivih materija, zbog čega spada među najaktivnije organe u telu. Dugotrajno sedenje može narušiti tu ravnotežu.

- Kada je čovek duže vreme neaktivan, dotok krvi u mozak može da se smanji. To stanje može dovesti do trajno smanjenog snabdevanja mozga kiseonikom i hranljivim materijama, što je povezano sa slabljenjem pamćenja i pojavom demencije - objašnjava Glen.

Srce i mozak su tesno povezani, a manjak kretanja šteti i jednom i drugom.

- Takav način života može dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka, što povećava rizik od moždanog udara i ubrzanog propadanja mozga - upozorava Kazei. Redovno kretanje poboljšava rad srca i krvnih sudova i istovremeno štiti mozak.

Mozak stalno stvara nove veze i prilagođava se, a taj proces naziva se prilagodljivost mozga. Dugotrajno sedenje može ga usporiti.

- Istraživanja su pokazala da previše sedenja može dovesti do smanjenja delova mozga važnih za pamćenje - kaže Glenn.

Takođe, neaktivnost može smanjiti stvaranje materija koje podstiču rast i obnavljanje moždanih ćelija.

- U suštini, bez kretanja mozak ostaje bez podrške koja mu je potrebna da bi pravilno funkcionisao, što može dovesti do bržeg slabljenja njegovih funkcija - dodaje ona.

Fizička aktivnost pomaže i u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi. Bez nje, nivo šećera može da varira, što nepovoljno utiče na mozak.

- Mozak za svoj rad troši najviše energije u organizmu, koja se obezbeđuje putem šećera u krvi. Fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju i snabdevanje mozga energijom - objašnjava Bojl, prenosi Index.hr. Redovno kretanje pomaže u održavanju stabilnog nivoa šećera i boljeg rada mozga.

Stručnjaci savetuju nekoliko jednostavnih koraka za promenu "sedalačke navike": postavite podsetnik da na svakih sat vremena za ustajanje, koristiti stepenice, prošetati do prodavnice, parkirajte dalje ili iskoristiti pauzu za kratku šetnju. Ako radite za računarom, povremeno radite i u stojećem položaju.

Takođe je važno da izaberete aktivnost koja vam prija – šetnja, ples ili vežbanje u grupi mogu pomoći da ostanete dosledni. Krenite postepeno i prilagodite tempo sebi, jer je redovnost važnija od intenziteta.

Stručnjaci upozoravaju da način života sa malo kretanja može ubrzati starenje mozga. Povezan je sa slabljenjem pamćenja, smanjenim dotokom krvi u mozak, lošijim radom srca i poremećajem nivoa šećera u krvi.

Zato je važno da pravite pauze od sedenja, više se krećete tokom dana i pronađete aktivnost koja vam odgovara. Redovno kretanje jedan je od najjednostavnijih i najdelotvornijih načina da sačuvate zdravlje mozga i usporite njegovo starenje.