Stručnjaci UPOZORAVAJU: Ovi ljudi umiru 15 godina ranije od ostalih

Osobe s depresijom, šizofrenijom ili bipolarnim poremećajem ne samo da se bore s mentalnom patnjom, nego i umiru znatno ranije od opšte populacije, prenosi Fenix magazin. 

Otprilike 70 posto smrtnih slučajeva nije direktno povezano s mentalnim bolestima, već s fizičkim stanjima poput srčanog udara, moždanog udara ili dijabetesa. Posebno su osetljive kardiometaboličke bolesti, koje utiču na srce, krvne sudove i metabolizam, pišu nemački mediji.
Način života takođe značajno doprinosi ovom riziku: mnogi ljudi s mentalnim poremećajima puše, malo vežbaju, nezdravo se hrane i loše spavaju, otkrili su istraživači. 

Ti faktori ne samo da pogoršavaju fizičko zdravlje, već mogu i da pojačaju psihološke simptome.

“Ustanove za mentalno zdravlje tradicionalno su usmerene na lekove, kriznu zabrinutost i terapiju razgovorom. Faktori načina života do danas nisu bili prioritet – ni u finansiranju, ni u osposobljavanju, ni u praktičnoj brizi”, objašnjava voditelj studije.

To dovodi do nedostatka primene važnih preventivnih mera. Dok zdrava ishrana i vežbanje igraju ključnu ulogu u drugim područjima medicine, često se zanemaruju u psihijatriji.

Komisija poziva na temeljno preispitivanje pristupa. Moderni plan lečenja osoba s mentalnim poremećajima mora od samog početka uključivati promene načina života, uključujući:

• Ishranu: podršku nutricionista za uspostavljanje zdravih i praktičnih rutina.
• Vežbanje: programe niskog praga koji postepeno uvode pacijente u redovnu fizičku aktivnost.
• Prestanak pušenja: posebne programe za osobe s ozbiljnim mentalnim poremećajima, budući da puše znatno češće od opšte populacije.
• San: strategije za poboljšanje higijene spavanja koje pozitivno deluju i na fizičko i na psihičko zdravlje.
• Digitalnu podršku: aplikacije i onllajn programi koji prate pacijente i izvan klinike ili lekarske ordinacije.

“Idealan plan lečenja započinje promenama u svakodnevnom životu i psihološkom podrškom kao temeljem. Zatim, lekovi bi trebalo da se koriste kao dopuna – a ne obrnuto”, ističe stručnjak.

Stručnjaci ovim pristupom žele da smanje ozbiljan jaz u očekivanom životnom veku. Razlika do 15 godina smatra se jednom od najvećih zdravstvenih nejednakosti globalno. Ako se intervencije u načinu života integrišu u psihijatrijsku brigu, moguće je ne samo sprečiti srčane udare ili dijabetes, već i ublažiti simptome mentalne bolesti.