Srčani zastoj ili srčani udar: Oba smrtnosna, evo simptoma

Srčani udar se javlja kada srce ne dobija dovoljno krvi, dok srčani zastoj nastaje kada srce iznenada prestane da kuca, što dovodi do gubitka svesti i nemogućnosti pumpanja krvi do drugih organa. U mnogim slučajevima, srčani udar može povećati rizik od srčanog zastoja, piše Health, a prenosi N1 Zagreb.

Oba stanja su ozbiljna i mogu biti fatalna. Iako su povezana i mogu imati slične simptome, važno je znati njihove ključne razlike, ističe Health.

Srčani udar može dovesti do srčanog zastoja, pa je ključno prepoznati simptome srčanog udara i hitno potražiti medicinsku pomoć.

Simptomi srčanog udara uključuju:

- Bol u grudima koji se širi na vilicu, vrat ili ruku
- Kratkoročni problemi sa disanjem
- Umor
- Anksioznost
- Lupanje srca
- Mučnina

Simptomi srčanog zastoja su:

- Iznenadni kolaps
- Gubitak svesti
- Nemogućnost disanja
- Neprisutnost otkucaja srca
- Bol u grudima ili otežano disanje pre nesvestice
- Slabost pre kolapsa

Ključne razlike:

Srčani udar se javlja kada srce ne dobija dovoljno krvi. Koronarne arterije, koje snabdevaju srčani mišić krvlju, kiseonikom i hranljivim materijama, moraju neprekidno funkcionisati kako bi srce radilo normalno. Glavni uzrok srčanog udara je ateroskleroza, gde se plak holesterola akumulira u arterijama i može uzrokovati blokadu protoka krvi.

S druge strane, srčani zastoj može biti uzrokovan različitim stanjima. Srčani udar je jedan od glavnih uzroka, ali i druge stvari mogu uzrokovati prestanak rada srca, uključujući aritmije, srčane bolesti, hipoksiju, hipotermiju, krvarenje, poremećaje elektrolita, hipoglikemiju, plućnu emboliju, tamponadu srca i pneumotoraks.

Sličnosti:

Iako se uzroci, tretmani i ishod srčanog udara i zastoja razlikuju, oba predstavljaju ozbiljna medicinska stanja koja zahtevaju hitnu pomoć kako bi se sprečile opasne komplikacije. Preporučene preventivne mere su slične, jer su bolesti srca, uključujući srčani udar, glavni uzrok srčanog zastoja. Da biste smanjili rizik, važno je:

- Pratiti ishranu bogatu voćem i povrćem i smanjiti unos natrijuma
- Redovno vežbati
- Izbegavati pušenje
- Spavati najmanje sedam sati dnevno
- Kontrolisati stanja kao što su visok krvni pritisak, visok holesterol, gojaznost i dijabetes tipa 2

Oba stanja utiču na srce, organ odgovoran za pumpanje krvi. Srce koristi složen sistem električne provodljivosti za kucanje. Kada dođe do srčanog udara ili zastoja, to ometa sposobnost srca da efikasno pumpa krv, što može dovesti do ozbiljnih problema.

Tokom srčanog udara, blokada koronarne arterije smanjuje dotok krvi, što može izazvati aritmije i povećati rizik od zastoja. U slučaju srčanog zastoja, srce prestaje da kuca, što onemogućava pumpanje krvi u telo, što dovodi do iznenadnog kolapsa vitalnih funkcija.