Emocije utiču na ishranu: Trećina ljudi se prejeda pod stresom

Rezultati istraživanja predstavljeni su simbolično na Svetski dan mentalnog zdravlja i pokazuju da većina građana (76%) veruje da postoji veza između njihovog raspoloženja i hrane koju jedu, dok 17 odsto ispitanih nije sigurno, a 7 odsto smatra da ne postoji takva veza.

Naveći broj ispitanika (44%) često bira hranu kao način da se nose sa određenim emocijama, 25 odsto samo ponekad poseže za hranom kao odgovor na određene emocije, a svega 5 odsto anketiranih nikada ne koristi hranu u te svrhe.

- Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) čak 2,5 milijarde odraslih osoba starijih od 18 godina ima prekomernu telesnu težinu, a do 2035. godine čak 4 milijarde ljudi će biti prekomerno uhranjeno ili gojazno - istakao je Dimitrije Ivanović ispred Privredne komore Srbije i dodao da se aktivnosti u okviru Nacionalne kampanje „Teži ravnoteži“ upravo sprovode sa ciljem podizanja svesti javnosti da više vode računa o balansiranoj ishrani i fizičkoj aktivnosti, ali da ne zanemare i emocije koje mogu uticati na njihove prehrambene navike.

Zanimljiv je podatak da najveći broj ispitanika kao okidač za povećan unos hrane odabralo je dosadu, dok se slatkiši biraju kao prvi izbor kada je u pitanju izbor namirnica u zavisnosti od svog raspoloženja.

- Veza između emocija i ishrane nije nešto novo i nepoznato medicini. Još pedesetih godina prošlog veka, dva stručnjaka, psihijatra definisali su čak 27 emocija koja dovode do povećanja unosa hrane, a tuga, inferiornost, stres i dosada su samo neke od njih. Odnos prema hrani ljudi formiraju veoma rano u životu, odnosno prvim kontaktom majke i bebe. Ovaj trenutak definisaće kako ćemo se mi u budućnosti odnostiti prema hrani i naučiće nas kako da se adekvatno nosimo sa emocijama - istakla je prim. dr Marija Đurović, psihijatar, subspecijalista psihoterpije, Šef Odseka za adolescentnu psihijatriju i psihoterapiju Bolnice za psihijatriju KBC "Dr Dragiša Mišović-Dedinje".

Ali da li zapravo emocijalno prejedanje dovodi do osećaja ispunjenosti?

- Prejedanje stvara utisak kratkotrajnog zadovoljstva, koji se ubrzo pretvara u osećaj krivice i stida. Veoma je važno da se u ovim trenucima, naročito mladi ljudi konsultuju sa stručnjacima, da ne dozvole da im nekopetentne osobe sa društvenih mreža oblikuju njihovo mišljenje - dodala je dr Đurović.

Stres je još jedan važan faktor koji utiče na količinu i izbor hrane. Prema podacima, 34 odsto građana jede značajno više kada je pod stresom, 31 odsto jede malo više, a 14 odsto ispitanika ne primećuje nikakvu povezanost između unosa hrane i emocionalnog stanja. Ispitanici su najčešće birali slatkiše (44%) ili grickalice (27%) kao odgovor na stres, a mali procenat je u tim situacijama birao voće, samo 7 odsto.

Tuga takođe izaziva promene u ishrani kod većine građana. Više od polovine ispitanika, odnosno 23,1 odsto jede značajno više, a 27,6 odsto malo više kada su tužni, a kao najčešće izbore navode slatkiše (41%) i grickalice (20%). Slično je i sa dosadom, čak 47,3 odsto građana jede više kada im je dosadno, pri čemu 33 odsto poseže za slatkišima, njih 32 odsto jedu sve što im dođe pod ruku, dok 31 odsto bira grickalice, a 12 odsto okreće se brzoj hrani, dok samo 10 odsto u ovoj situaciji jede voće.

Zanimljivo je i to da skoro polovina ispitanika, odnosno 48 odsto izjavljuje da se oseća emocionalno zadovoljnije kada konzumira slatkiše, a 24 odsto kada jede grickalice, njih 21 odsto kada jedu proizvode iz pekare, dok 15 odsto ispitanika ima podeljeno mišljenje kada su u pitanju voće i povrće, nasuprot mesu. Ipak, 7 odsto građana smatra da ne postoji veza između vrste hrane koju konzumiraju i emocionalnog zadovoljstva.

Na kraju, istraživanje pokazuje da većina građana (50%) smatra da pravilan i izbalansiran način ishrane može značajno poboljšati njihovo emocionalno stanje, dok 24 odsto veruje u umeren uticaj, a svega 4 odsto misli da ishrana ne pomaže u tom smislu.

Nacionalnu kampanju „Teži ravnoteži“ pokrenula je Privredna komora Srbije – Udruženje za prehrambenu industriju kao podršku Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Kampanja je prvenstveno okrenuta kontinuiranom informisanju građana o važnosti uravnotežene ishrane i redovne fizičke aktivnosti u cilju postizanja dobrog javnog zdravlja stanovništva.