Znate li šta je sindrom odloženog života? Psiholog Kurt otkriva kako da proverite da li ga imate

Niko ne donosi lako važne životne odluke, neki ljudi teže od drugih uživaju i napreduju, a sindrom odloženog života može da ih zaglavi i spreči da žive život koji ima smisla. Neretko, ljudi žrtvuju svoju sadašnjost zarad budućnosti koja se možda nikada neće dogoditi.

Psiholog Kurt V Ela bavi se izazovima tokom životnog ciklusa, radio je sa ljudima koji tek počinju svoje životno putovanje, ali i sa onima koji su na kraju puta. I nije iznenađen time da mnogi ljudi žale na kraju svog života - teško je reći zbogom sa nedovršenim ciljevima i neostvarenim snovima.

On kaže da je većina žaljenja, prema intervjuima sa ljudima na kraju života, obično povezana sa onim stvarima koje nisu uradlli u životu, pa čak i ako one koje su uradili nisu uspele, piše dr Ela za Psychology Today.

"Naoružan tim znanjem, radim sa svojim mlađim odraslim pacijentima kako bih im pomogao da jasnije identifikuju svoje ciljeve i uklone psihološke prepreke koje ometaju njihove akcije pre nego što se pretvore u žaljenje. Za neke ljude, to je kao da žive život na čekanju", kaže dr Ela.

On kaže da jednim nejasnim fenomenom može da se objasni zašto bi to moglo biti tako. Sindrom odloženog života nije dijagnoza ili poremećaj mentalnog zdravlja. To je način života u kojem se nečija sadašnjost u suštini žrtvuje na račun buduće sreće koja se možda nikada neće dogoditi. I razlikuje se od odloženog zadovoljstva - kao što je odlaganje trošenja kako bi se uštedelo za kuću. U tom slučaju, cilj je jasan, a ishod ima razumne šanse da se dogodi uz pravilno planiranje. Kod sindroma odloženog života - nagrada nikada ne dolazi.

Dr Ela kaže da vam sledeća pitanja mogu pomoći da razumete ovaj fenomen. A ako se borite sa njim, njegovi predlozi vam mogu pomoći da preduzmete mere kako biste ga prepoznali i prevazišli.

Zašto ljudi odlažu život?

Postoji mnogo odgovora na to pitanje, uključujući jednostavno odugovlačenje - nerealna životna očekivanja,strah od neuspeha ili sukobe oko toga da li ste uspešniji od vršnjaka ili roditelja. Dr Ela kaže da to često u početku deluje logično. Možda je to mlada žena koja odlaže vezu dok se njena karijera ne uspostavi. Ili je to možda par koji godinama razmišlja o preseljenju u drugu državu. Kako vreme prolazi, postaje jasno da se manje radi o planiranju budućnosti, a više o psihološkim sukobima oko nje.

Načini za prevazilaženje sindroma odloženog života

Svesnost da možda odlažete važne životne odluke jeste dobar početak. Važno je biti iskren prema sebi. Pitajte prijatelje i članove porodice kojima verujete šta misle o vašem procesu donošenja odluka. Oni vas ponekad mogu jasnije videti nego vi sami sebe. Tokom tog procesa važno je biti veran svojim vrednostima jer će drugi imati svoje mišljenje o tome kako bi trebalo da živite svoj život. Cilj nije da tražite spoljnu potvrdu (ili poništenje), već da čvrsto ostanete na svom putu dok istovremeno idete napred.