Rak kože u Srbiji: Kako se zaštititi od opasnog sunca

Prema podacima ovog udruženja, Srbija se u svetu nalazi među državama sa nižim rizikom obolevanja od karcinoma kože - u poređenju sa, na primer, Australijom i Novim Zelandom, koji su na vrhu ove liste. U Evropi su najveće stope rizika zabeležene u skandinavskim zemljama i u Holandiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Belgiji i Sloveniji.

Ipak, procene pokazuju i da su, uprkos tome što se Srbija nalazi među zemljama sa nižim rizikom obolevanja, muškarci u Srbiji u visokom riziku umiranja od melanoma, odmah posle muškaraca u Norveškoj.

Ova tema je posebno aktuelna u letnjim mesecima, kada su temperature visoke, a UV zračenje jako. Ljudi tada osveženje traže na moru, rekama, jezerima i bazenima, a jedna od omiljenih letnjih aktivnosti je sunčanje. Ipak, upravo sunčanje stavlja ljude u rizik od dobijanja raka kože.

Sunčanje kao glavni razlog porasta broja slučajeva?

Broj obolelih od raka kože iz godine u godinu raste. Dermatolog i profesor na Univerzitetu u Tubingenu Klaus Garbe objašnjava da za to postoji razlog - ljudi se danas, kaže on, češće nego ranije izlažu suncu, odnosno UV-zracima.

- Praktično do Drugog svetskog rata nije bilo letnjih odmora. A suncu se više-manje izlagalo samo stanovništvo u ruralnim krajevima - navodi on.

I to dobro zaštićeno, noseći odeću dugih rukava ili pokrivala za glavu.

- Osim toga, sunčanje se u to vreme nije smatralo idealom odmora - napominje Garbe.

To se proširilo tek pedesetih godina, a poteklo je iz Sjedinjenih Država, kaže stručnjak, a piše Dojče vele.

U nekim zemljama, poput Danske, SAD ili Novog Zelanda, već u to vreme su počeli da se registruju slučajevi oboljevanja od raka. A u njima se može pročitati da je tada bilo mnogo manje slučajeva raka kože nego danas.

U Danskoj se broj slučajeva melanoma na uzorku od 100.000 stanovnika (na godišnjoj osnovi) povećao za 40 puta.

- Iz studija znamo da se 95 odsto tog porasta može objasniti UV-zračenjem - zaključuje Garbe.

Kako nastaje melanom?

- Melanom nastaje iz melanocita, ćelija koje proizvode pigment melanin. Glavni faktori rizika uključuju izlaganje UV zracima, svetlu put, istoriju opekotina od sunca, kao i genetsku predispoziciju - istakla je dermatovenerološkinja Lidija Kandolf.

Rana dijagnostika je ključna za uspešno lečenje, jer melanom može brzo metastazirati i proširiti se na druge delove tela.

- Da li će melanom nastati zavisi od porodičnog nasleđa, da li nam je koža svetla, da li porodično imamo veliki broj mladeža i da li je u našoj porodici neko imao rak kože. S druge strane, to zavisi i od toga koliko smo se izlagali suncu, pre svega u detinjstvu, ali i u odrasloj dobi, da li smo izgoreli na suncu i da li smo celog života želeli da imamo taman ten koji nije naš prirodan ten, pa smo jednom ili godinama išli u solarijum - rekla je dr Kandolf.

Treba da obratimo pažnju na kožu

Ona je dodala i da su samopregledi veoma važni.

- Imajući u vidu da se rizik od rasejanja melanoma povećava sa debljinom tumora, naša je odgovornost da sami obratimo pažnju na kožu i da je povremeno pregledamo. Ako primetimo neobičnu promenu na koži koja se razlikuje od ostalih, možda liči na mladež, ali ima nepravilne ivice, više boja, povećava se tokom vremena i menja oblik, ili ako primetimo novi čvor na koži koji raste i menja se iz meseca u mesec - važno je da potražimo pomoć dermatologa, obavimo dermoskopiju i uklonimo takvu promenu ako je to lekar predložio - istakla je doktorka.

Svi oni koji imaju više od 50 različitih promena na koži trebalo bi da idu preventivno kod dermatologa jednom godišnje.

- Na taj način ćemo proveriti da li se radi o melanomu ili nekoj drugoj vrsti raka kože, ili je u pitanju samo neki dobroćudni tumor. Dobro bi bilo da se ljudi koji imaju više od 50 različitih promena na koži preventivno obrate dermatologu jednom godišnje, radi dermoskopije i pregleda svih ovih promena, kako bi se utvrdilo da li ima nekih koje su sumnjive, ali i radi saveta o daljim kontrolama, ako su potrebne - zaključila je prof. dr Kandolf.