Tri godišnja doba u jednom danu: Kako da reagujemo na promene?

Doktor kardiologije Predrag Mitrović objašnjava da su promene vremena jako nezgodne.

- Ne samo za bolesne, nego i za zdrave. Ima dosta metereopata i to je sa brzim klimatskim promenama koje se menjaju kroz sate, a kamoli tek nedeljno. Populacija ljudi koji reaguju na vremenske promene je porasla. Naš organizam pokušava da reaguje, ali brze promene koje su nastale u poslednjih pet šest godina, mi nismo dovoljno mutirali na njih - objašnjava.

Kako kaže, ovog utorka će zbog kiše amulante biti pune ljudi i ne mogu tako brzo da reaguju i zbog toga dolazi do bolesti i pogoršanja.

- Međutim, većina tih ljudi nije bolesna, to su samo reakcije na promenu vremena - ističe.

U takvim situacijama ljudi koji osećaju tegobe zbog promene vremena mogu sami sebi da pomognu, efektom tegle, objašnjava doktor.

- Zatvoriti se kao u tegli. Kad su promene vremena, pre svega pritiska, treba se povući u mikroklimu gde su te promene ili mnogo manje i spore ili gde ih nema. To su zatvoreni prostori. Svaka promena pritiska u toj prostoriji je mnogo manja i mnogo sporija. Ne treba istrčavati napolje. Ljudi istrčavaju napolje i imate udarac pritiska. Treba se malo izolovati i na taj način to može da se suzbije - ističe.

Prema njegovim rečima, druga opcija je konsultovanje sa lekarom i uzimanje određenih lekova.

- Sve ovo što se dešava sa klimom i stilom života tera ljude da postanu kao neki ratnici, da se naoružaju da sami idu kroz sve, da slušaju savete lekara, preveniraju i ostalo. Kada je u pitanju promena vremena, mi imamo dve populacije bolesnika, oni koji su hronični bolesnici i oni koji su trenutno razboleli, ali nisu bolesni - ističe.

Klimatolog Vladimir Đurđević navodi da je današnja promena vremena došla sa severozapada zemlje.

- Tako da su to bili prvi delovi naše zemlje koji su pogođeni promenom vremena, i u celoj zemlji će do kraja temeratura pasti. Verovatno ćemo imati još malo kiše u toku noći, u Beogradu ne toliko - smatra.

Kako navodi, u narednim danima najveće količine padavina se prognoziraju za južne i jugoistočne delove naše zemlje.

- Tamo su veće šanse za pojavu pravih oluja sa većim količinama padavina. Što je dobro jer se nalazimo u sušnom periodu i više od dva meseca i to je veliki problem za poljoprivredu tako da se poljoprivrednici najviše raduju kišama - ističe.

Smatra da bi bilo dobro da u narednih deset dana padne 60 ili 70 litara kiše da bi se koliko-toliko stabilizovala situacija što se tiče količine vlage u zemljištu.

- To je ključno u ovom trenutku što se tiče negativnog uticaja vremena na naš život - ističe.

Podseća i da su suše ogroman problem u našoj zemlji.

- Na suši izgubimo u proseku par stotina miliona evra - ističe.

Kako navodi, štete koje su se merile u milijardama evra bile su u sušnim godinama: 2003, 2012, 2017, 2022.

- Zbog klimatskih promena imamo mnogo više sušnih godina, koje se održavaju na poljoprivredu, a kad poljoprivreda podbaci - to se dosta odrazi na našu ekonomiju gde se zabeleže velike štete. (…)Treba više da se radujemo kiši - navodi Đurđević.

Đurđević zaključuje da se razlika u godišnjim dobima promenila, kao i da sada pratktično imamo dva godišnja doba.

- Zima je kao jesen, a leti imamo nekoliko toplotnih talasa.