Bolesti od stvari koje ne kažemo

Bolest može biti poruka iz tela; ponekad ga proizvodi emocionalna blokada koja nas upozorava da idemo u pogrešnom pravcu, a manifestuje se u telu kroz simptome. Da bismo živeli punim životom, uvek je preporučljivo da naučimo da slušamo šta nam naše telo i osećanja govore.

Svako oblikuje svoja iskustva kroz filter svojih misli. Iz misli nastaju emocije; obično su pozitivni kada ispravno analiziramo informacije i negativni kada pogrešno formulišemo svoje misli. Emocije drugog tipa stvaraju u nama emocionalne blokade koje se pretvaraju u psihofizičku nelagodu.

Reci mi šta te boli i ja ću ti reći šta treba da izraziš

Naše telo je mudro i govori, pa moramo da naučimo da slušamo šta želi da nam kaže, a zatim otkrijemo okolnost koja nam izaziva nelagodu i izleči je. U zavisnosti od toga gde se u telu javlja signal, postoji emocionalno objašnjenje. Neka istraživanja su potvrdila da možemo sprečiti ili izlečiti problem ako identifikujemo situaciju ili osećanja koja nas blokiraju na emocionalnom nivou.

Bol u vratu predstavlja ono što se ne usuđujemo da kažemo, bol u skočnom zglobu predstavlja želju da se krene napred ili otpor koji pokazujemo kada moramo da prihvatimo stvarnost. Stomačni problemi govore o suživotu i sposobnosti "svarivanja" situacija.

Drugi deo tela koji prima mnoge naše emocije su leđa. Prema rečima stručnjaka, bol u donjem delu leđa obično odražava finansijske brige ili osećaj nedostatka podrške. Nelagodnost u gornjem delu leđa ukazuje na to da smo opterećeni teretom koji nije naš.

Bol u butinama je povezan sa onim što drugi očekuju od nas. S druge strane, kolena su povezana sa ponosom. Ako vas boli čelo, to znači da nešto nije u redu sa načinom na koji se suočavamo sa svetom. Srčani problemi su povezani sa osnovnim emocionalnim problemima vezanim za primarna osećanja.

Reči koje ne izgovaramo pretvaraju se u frustraciju.

Ogorčenost i fizičke bolesti

Naš život nije ništa drugo do odraz našeg mentalnog stanja: ako u našem umu postoji mir, harmonija i ravnoteža, onda je i naš život harmoničan, miran i uravnotežen. Međutim, ako nama dominiraju neadekvatne, negativne i osvetoljubive misli, naš život će biti neuravnotežen, a u toj neravnoteži će nastati fizičke bolesti.

Ogorčenost je osećaj koji se, ako se dozvoli da stagnira, pogoršava. Ovo osećanje može izazvati male privremene smetnje, ali i duboku nelagodu koja može da ometa ili onemogućuje odnose sa osobom koja nas je uvredila. Osećaj besa fizički menja naš imuni sistem, čineći nas mnogo ranjivijim na uobičajene bolesti, kao što su prehlada ili herpes.

Hronični bes se smatra faktorom rizika za srčana oboljenja. Karsten Vroš sa Univerziteta Konkordija (Kanada) analizirao je vezu između ljutnje i kvaliteta života.

Kada ova emocija traje predugo, ona postavlja scenu za obrasce biološke nestabilnosti, fiziološke blokade koje utiču na metabolizam, imuni sistem i funkciju organa, i fizičku bolest.

Kada jedno mislimo, a govorimo drugo, osećamo jedno, a radimo drugo, nismo dosledni sebi zbog straha od odbijanja, napuštanja, kritike, osuđivanja i na taj način se rađamo u emotivnoj neravnoteži od koje nam je muka. .

Neizgovaranje stvari je mana na kojoj nikada ne smemo prestati da radimo.