Šta je lajšmanioza koju prenose peščane mušice?

Peščane mušice, koje su bile karakteristične za tropska područja, počele su da se pojavljuju i u Srbiji. Ovi insekti mogu da prenesu lajšmaniozu i virus koji izaziva meningitis.

Lajšmanioza se javlja na tri različita načina: kao kutana odnosno lajšmanioza kože, kao mukokutana odnosno lajšmanioza kože i sluznice ili kao visceralna odnosno lajšmanioza trbušnih organa.

Kod kožne forme se javljaju čirevi na koži, dok se kod mukokutane forme javljaju čirevi na koži, u ustima i nosu, a visceralna forma započinje čirevima na koži, pa se kasnije javljaju temperatura, smanjen broj crvenih krvnih zrnaca i uvećanje slezine i jetre.

Sve tri vrste mogu se dijagnostikovati posmatranjem parazita pod mikroskopom, a viscelarna bolest se može dijagnostikovati i putem testova krv.

Delimična prevencija lajšmanijaze je spavanje ispod mreža koje su tretirane insekticidom.

Među drugim merama nalaze se raspršivanje insekticida da bi se ubile peščane mušice i lečenje ljudi u početnim fazama bolesti kako bi se sprečilo dalje širenje.

Vrsta terapije se određuje na osnovu toga kako je bolest dobijena, prema vrsti lajšmanijoze, kao i u zavisnosti od vrste infekcije.

Bolest se može javiti i kod izvesnog broja životinja, uključujući pse i glodare.

Trenutno je inficirano oko dvanaest miliona ljudi u oko 98 zemalja. Svake godine dođe do pojave oko dva miliona novih slučajeva i između dvadeset i pedeset hiljada smrtnih slučajeva.

Oko dvesta miliona ljudi u Aziji, Africi, Južnoj i Centralnoj Americi, kao i južnoj Evropi živi u područjima gde je bolest uobičajena.