Ovo su 5 BOLESTI od kojih najčešće UMIRU SRBI

Hronične nezarazne bolesti: bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori, šećerna bolest, opstruktivna bolest pluća već decenijama dominiraju u našoj nacionalnoj patologiji, navedeno je u najnovijem Zdravstveno- statističkom godišnjaku Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

U Srbiji je u 2022. godini registrovano 7.286 više smrtnih slučajeva u odnosu na prosek u periodu od 2016 do 2019. godine (101.917), što predstavlja višak smrtnosti od 7,1 odsto. Opšta stopa smrtnosti u 2022. godini je iznosila 16,4 na 1.000 stanovnika.

Od bolesti srca i krvnih sudova tokom prošle godibe u Srbiji je umrlo je 51.624 osobe (23.695 muškaraca i 27.929 žena). Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 47,3 odsto u svim uzrocima smrti vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti zajedno su vodeći uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja.

Povišen krvni pritisak je "tihi ubica"

Podaci Instituta Batut nisu iznenadili lekare. Prof. Dragan Simić, predsednik Udruženja kardiologa Srbije kaže za Euronews Srbija da je situacija odavno postala ozbiljna i da je za jednu malu zemlju kao što je Srbija ogroman gubitak da od kardiovaskularnih bolesti umre 51.624 osobe.

- Puno ljudi umire. Nekoliko faktora je dovelo do toga- neregulisan krvni pritisak, gojaznost, slaba fizička aktivnost, pušenje - objašnjava prof. Simić.

Dodaje da je povišen krvni pritisak "tihi ubica", ne daje nikakve simptome i ljudi ga ne shvataju ozbiljno.

- On pravi ozbiljna oštećenja na krvnim sudovima, bubrezima, srcu, srčanom mišiću, mozgu. Imamo puno pacijenata u Srbiji sa povišenim krvnim pritiskom, a ne uzimaju terapiju redovno i ne mere pritisak redovno. Statistika kaže da tek svaki peti pacijent koji ima hipertenziju uzima redovno terapiju i kontroliše pritisak - naveo je prof. Simić.

Dodaje da mu se često dešava da u ordinaciju primi pacijenta koji ima 45-50 godina, neregulisan krvni pritisak, da je pri tom gojazan, ne kreće se, puši.

- Kada takvim pacijentima uradimo skrining vidimo da su u velikom riziku da u periodu od pet do deset godina imaju veliki kardiovaskularni događaj kao što je infarkt srca ili moždani udar - naveo je on.