Fenomen lažnog pamćenja: Dešava se

Primer lažnog sećanja je verovanje da ste upalili mašinu za veš pre nego što ste otišli ​​na posao, da biste kasnije došli kući i shvatili da niste.

Još jedan primer lažnog sećanja je verovanje da ste kažnjeni zato što niste oprali sudove prvi put kada ste imali 12 godina, ali vaša majka vam kaže da ste kažnjeni zato što ste bili grubi prema njoj – i to ne prvi put.

Većina lažnih sećanja nije zlonamerna ili čak svesno konstruisana da nekoga povredi. To su uglavnom pomeranja ili rekonstrukcije sećanja koja nisu u potpunosti ili uopšte usklađena sa stvarnim događajima.

Međutim, neka lažna sećanja mogu imati značajne posledice, pa i one u sudskim postupcima kada mogu nekoga pogrešno osuditi ili dovesti do toga da neko bude pogrešno osuđen, piše Živim.

Kako se stvaraju lažna sećanja

Memorija je veoma složena. Iako ste možda mislili na pamćenje kao na neku vrstu crnog ili belog elementa, ono je u stvari veoma podložno promenama, fleksibilno i često nepouzdano.

Događaji se, dok spavamo, premeštaju iz privremene (kratkoročne) memorije u trajnu memoriju u našem mozgu.

Međutim, ova tranzicija nije apsolutna. Prilikom preseljenja neki memorijski elementi se mogu izgubiti i tu zapravo počinje stvaranje lažnih sećanja.

Implantacija lažnih sećanja

Lažna sećanja se stvaraju na nekoliko načina, od kojih svaki utiče na to šta se menja u memoriji ili kako se čuva.

Može biti prilično teško shvatiti koji od ovih problema prouzrokuje vaše lažno pamćenje, ali svest o tome kako se javljaju može vam pomoći da shvatite zašto su lažna sećanja zapravo tako česta.

Predlog

Sugestija ima veliku moć, tako da možete stvoriti lažno pamćenje na nečiji nagovor ili zbog pitanja koje vam neko postavi.

Na primer, neko bi vas mogao pitati da li je pljačkaš banke nosio crvenu masku. Odgovorite potvrdno, pa se brzo ispravite i kažete da je maska bila crna.

U stvarnosti, razbojnik uopšte nije imao masku, već sugestiju da je "usadio“ sećanje koje nije stvarno.

Dezinformacije

Možete biti preplavljeni netačnim ili lažnim informacijama o događaju i biti uvereni da se to zaista dogodilo. Na osnovu toga možete kreirati novu uspomenu ili kombinovati stvarna sećanja sa lažnim.

Netačna percepcija

Vaš mozak je kao kompjuter i skladišti sve što stavite u njega. Ako mu date pogrešne informacije, on će ih sačuvati. Sve rupe u vašoj priči mogu se kasnije popuniti nekim detaljima koje ste sami napravili.

Pogrešno tumačenje

U svom sećanju možete kombinovati elemente različitih događaja u jedan događaj. Kada se setite tog sećanja, sećate se događaja koji su se desili, ali vremenska linija će biti iskrivljena ili nejasna jer sada kombinacija događaja u vašem umu čini jedno zajedničko sećanje.

Emocije

Emocije povezane sa trenutkom mogu imati značajan uticaj na to kako i šta se čuva kao memorija. Nedavna istraživanja su pokazala da negativne emocije dovode do više lažnih sećanja nego pozitivnih ili neutralnih emocija.

Šta je sindrom lažne memorije

Terapijski oporavak pamćenja je kontroverzna tema. Psihoterapeutske tehnike kao što su hipnoza i vođena meditacija korišćene su kao metode koje pomažu ljudima da pronađu svoja potisnuta sećanja. Ova sećanja su često traumatična, kao što je slučaj sa zlostavljanjem dece ili seksualnim zlostavljanjem.

Oni mogu biti direktno povezani sa ponašanjem osobe u sadašnjem vremenu i mogu uticati na identitet i odnose sa drugima. To se naziva sindrom lažnog pamćenja ili stvaranje realnosti oko sećanja koje nije istinito.

Nijedna tehnika ne može odrediti vrednost ovih sećanja, a nauka još uvek nema načina da dokaže da li je sačuvana memorija istinita ili lažna u odsustvu nezavisnih dokaza. Zbog toga je za sada praksa oporavka memorije veoma sporna metoda.

Ko je skloniji lažnim sećanjima

Pamćenje nije trajno, već je savitljivo i podložno stalnim promenama. Određeni ljudi ili događaji mogu dovesti do toga da stvorite lažno sećanje.

Očevici

Ako ste bili svedok krivičnog dela ili saobraćajne nesreće, vaše svedočenje je veoma važno, ali nije odlučujuće. To je zato što stručnjaci i predstavnici zakona i policije znaju da se sećanja i prisećani događaji u sećanju menjaju, bilo zbog neke sugestije ili jednostavno zbog protoka vremena.

Svaka rupa u događaju može biti popunjena vašim sopstvenim „kreacijama“ sećanja, što onda pouzdano podsećanje i svedočenje pretvara u nepouzdano ili lažno.

Trauma

Istraživanja sugerišu da ljudi koji imaju istoriju traumatskih iskustava, depresije ili stresa mogu da budu skloniji stvaranju lažnog sećanja nego oni sa pozitivnom ili neutralnom životnom pričom.

Opsesivno kompulzivni poremećaj

Ljudi sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem mogu imati deficite pamćenja ili nisko poverenje u sopstveno pamćenje. Oni su skloniji stvaranju lažnih sećanja jer ne veruju sopstvenim sećanjima.

Ovo često dovodi do ponavljajućeg ili kompulzivnog ponašanja povezanog sa poremećajem.

Starenje

Kako vi i vaše pamćenje starite, detalji pojedinačnih sećanje mogu da budu izgubljeni. Suština sećanja postaje jača, dok detalji vremenom blede.

Na primer, možete da se setite da ste bili na plaži na medenom mesecu, ali se ne sećate imena hotela, kakvo je vreme bilo, a možda ni grada u kom ste bili.

Šta učiniti sa lažnim sećanjem

Jedini odgovor na lažna sećanja ili jedina terapija je nezavisni dokaz koji podržava ili opovrgava vaša sećanja.

Istina je da lažna sećanja mogu izgledati sasvim stvarna, pa čak i veoma emotivna. I vaše poverenje u njih čini ih još „opipljivijim“, ali to ne garantuje autentičnost.

Isto tako, prisustvo lažnih sećanja ne znači da su loša ili da ste razvili poremećaj pamćenja, kao što je demencija ili Alchajmerova bolest. U svakom slučaju, lažna sećanja su prirodna nuspojava činjenice da smo ljudska bića i da nemamo neuništivo pamćenje, prenosi Slobodna Dalmacija.