Stalno se budite između 3 i 5 ujutru? Evo šta telo želi da vam poruči

Iako povremeno buđenje ne mora da znači ništa ozbiljno, učestala noćna buđenja mogu biti znak narušenog sna ili dubljih fizičkih i psihičkih uzroka. Stres, loše navike pre spavanja, ishrana, pa čak i određeni zdravstveni problemi, sve to može uticati na kvalitet našeg noćnog odmora. Razumevanje zašto se budimo i šta nam telo pokušava poručiti je prvi korak prema mirnijem i zdravijem snu.

Fenomen buđenja između tri i pet sati ujutro je dobro dokumentiran kroz istoriju, počevši od skandinavskog folklora.

Za drevne Nordijce, najraniji sati između noći i zore bili su poznati kao "vučje doba" - vreme kada većina ljudi umire, san je najdublji, a noćne more najstvarnije, kako je opisano u istoimenom psihološkom horor filmu Ingmara Bergmana iz 1968.

Neke religije to vreme nazivaju i "đavoljim satom", periodom kada se smatra da su najaktivniji duhovi i demoni, a natprirodne vizije najčešće, piše Daily Express. No, nema potrebe za uzbunom jer nauka nudi daleko umirujuće objašnjenje.

Ljudska tela prate cirkadijalni ritam, prirodni 24-satni ciklus koji reguliše san, nivo hormona i druge ključne telesne funkcije kao odgovor na svetlo i tamu.

Ali, zašto se događaju ova rana jutarnja buđenja?

Stručnjaci su rekli da ne postoji uvek jedan uzrok, ali razumevanje najčešćih okidača može vam pomoći da vratite miran san. Ovo su neki od mogućih uzroka vašeg buđenja između 3 i 5 ujutru.

Pauze za odlazak u kupatilo 

Za neke, buđenje u 3 ujutro uopšte nije misterija, već je to jednostavno biologija.

Nokturija, odnosno buđenje radi mokrenja tokom noći, česti je uzrok ranog jutarnjeg buđenja. Može ga izazvati prekomerno konzumiranje tečnosti pre spavanja, posebno kafe ili alkohola, ali može ukazivati i na temeljna stanja poput problema s bešikom, opstruktivne apneje u snu, dijabetesa ili čak trudnoće.

Poremećaji u okolini

Okruženje u kojem spavate ima veliku ulogu u tome da li hoćete da ostanete u snu ili se probudite. Možda je očigledno da vas noćni zvukovi, od saobraćaja do zujanja telefona ili televizora u susednoj sobi, mogu lako probuditi.

Čak i slabi izvori svetlosti, poput ulične svetiljke koja sija kroz prozor ili noćne lampe, mogu biti dovoljni da poremete san. To se posebno odnosi na rane jutarnje sate kada telo provodi više vremena u lakšim fazama sna. Kako napredujete kroz noć, tako duboki i REM san ustupaju mesto lakšim fazama sna, ostavljajući vas osetljivijima na buđenje zbog buke ili svetla iz okoline.

Hormonske promene

Menopauza je još jedan česti krivac. Fluktuirajući nivo hormona može dovesti do poremećenog sna, često praćenog valunzima, noćnim znojenjem i nesanicom. Kod nekih žena se ta buđenja nastavljaju čak i nakon menopauze, ponekad povezana s kontinuiranim valunzima ili povećanim rizikom od stanja poput apneje u snu.

Poremećaji spavanja

Česta buđenja u rano jutro takođe mogu biti znak poremećaja spavanja kao što su nesanica, opstruktivna apneja u snu, poremećaja cirkadijalnog ritma (vaš telesni sat nije usklađen s prirodnim ciklusom dana i noći) ili poremećaja noćnih mora.

Stres, anksioznost ili depresija

Stres je jedan od najčešćih ometača sna. Osobe s visokom reaktivnošću spavanja, sklonošću lošem snu tokom stresnih perioda su posebno osetljive. Anksiozni poremećaji, uključujući panični poremećaj i fobije, mogu da pogoršaju ovaj obrazac.

Depresija takođe ima snažnu vezu s poremećenim snom. Stručnjaci veruju da menja cirkadijalni ritam, što dovodi do nepravilnih ciklusa spavanja i buđenja koji mogu uzrokovati buđenja u ranim jutarnjim satima.

Starenje

Kako starimo, tako se naši cirkadijalni ritmovi menjaju, što čini buđenja u ranim jutarnjim satima verovatnijima. Starije odrasle osobe takođe provode manje vremena u dubokom snu, što povećava njihovu osetljivost na poremećaje.

U proseku je normalno da se starije osobe bude tri do četiri puta noću, često zbog kombinacije lakšeg sna, nokturije i hroničnih zdravstvenih problema, prenosi Večernji.hr.