Visok pritisak i demencija: Postoji veza

Iako su prethodne studije povezivale visok krvni pritisak (hipertenziju) sa povećanim rizikom od kognitivnih oštećenja, mehanizmi koji stoje iza pada mentalnog zdravlja nikada nisu bili poznati.

Sada je međunarodni tim istraživača otkrio koja područja mozga će najverovatnije pretrpeti oštećenje jer je kardiovaskularni sistem pod opterećenjem, prenosi Science Alert.

- Naša studija je po prvi put identifikovala specifična mesta u mozgu koja su potencijalno uzročno povezana sa visokim krvnim pritiskom i kognitivnim oštećenjem - kaže medicinski biolog Mateuš Sidlinski sa "Jagiellonian University Medical College".

Sidlinski i kolege su koristili kombinaciju genetskih i slikovnih podataka i opservacionih analiza iz 33.000 pojedinačnih zapisa u "UK Biobank" kako bi pronašli štetu prouzrokovanu visokim krvnim pritiskom koji doprinosi demenciji.

Ovaj kombinovani pristup je omogućio istraživačima da identifikuju gde u mozgu dugotrajna hipertenzija može da izazove strukturne promene koje dovode do opadanja kognitivnih funkcija i kako te promene izgledaju kod skeniranja mozga.

- Mislili smo da bi ova područja mogla da budu mesta gde visok krvni pritisak utiče na kognitivne funkcije, kao što su gubitak pamćenja, veštine razmišljanja i demencija - objašnjava kardiovaskularni hirurg dr Tomaš Guzik.

On kaže da kada su proverili njihove nalaze proučavajući grupu pacijenata u Italiji koji su imali visok krvni pritisak, otkrili da su delovi mozga koje su identifikovali zaista pogođeni.

Prethodne studije su ukazivale na povezanost između ukupne bele moždane materije i demencije, ali ne i kognitivne funkcije. Poboljšani detalji dobijeni metodom ove nove studije pokazali su da neki regioni bele materije imaju veću ulogu od drugih u određivanju kognitivnog zdravlja, čineći šira merenja tkiva nepouzdanim pokazateljem neuroloških oštećenja.

Fokusirajući se na određene delove bele materije, Sidlinski i tim su otkrili promene u devet različitih oblasti koje se odnose na visok krvni pritisak i pogoršanje funkcije mozga.

Jedan deo koji se nalazi u dnu prednjeg mozga, nazvan putamen, je od suštinskog značaja za naše odgovore na stimuluse i učenje. Drugi identifikovani regioni su uključeni u izvršnu funkciju, donošenje odluka i emocionalnu regulaciju, kao i bela materija koja deluju kao komunikacioni kanali između različitih regiona mozga.

Tim je otkrio da su strukturne promene prvenstveno posledica razlike između sistolnog pritiska – pritiska u arterijama kada vaše srce kuca i dijastolnog pritiska – pritiska između otkucaja.

Viši sistolni krvni pritisak i pulsni pritisak (sistolni krvni pritisak minus dijastolni krvni pritisak) uticali su na kognitivni pad, dok se činilo da viši dijastolni krvni pritisak ima zaštitni efekat kada se uzme u obzir sistolni pritisak.

Ovo bi moglo da objasni pomešane rezultate viđene u prethodnim studijama koje su ispitivale potencijalne veze između krvnog pritiska i kognitivnog pada.

"UK Biobank" uglavnom sadrži podatke o belcima, ljudima srednjih godina, tako da je potrebno više istraživanja da bi se potvrdilo da su ovi nalazi i dalje tačni u različitim demografskim kategorijama. Ipak, rezultati pružaju istraživačima obećavajuće pravce za nastavak istraživanja.

- Nadamo se da će nam naša otkrića pomoći da razvijemo nove načine lečenja kognitivnih oštećenja kod ljudi sa visokim krvnim pritiskom -  kaže dr Guzik i dodaje da bi "proučavanje gena i proteina u ovim moždanim strukturama moglo da im pomogne da shvate kako visok krvni pritisak utiče na mozak i prouzrokuje kognitivne probleme".

Dr Guzik kaže da će posmatrajući ove specifične regione mozga, možda moći da predvide ko će brže razviti gubitak pamćenja i demenciju u kontekstu visokog krvnog pritiska.

- Ovo bi moglo da pomogne u preciznoj medicini, tako da možemo da ciljamo na intenzivnije terapije kako bismo sprečili razvoj kognitivnih oštećenja kod pacijenata koji su ugroženi -  smatra doktor.