Šta je akutna leukemija koja je odnela Mihu?

Teška bolest, koja nastaje usled nekontrolisanog razmnožavanja ćelija krvni, Mihi je dijagnostikovana u leto 2019. godine. Pobeđivao je dva puta, nakon terapija i tretmana, ali nažalost njegovo telo po treći put to nije moglo da izdrži...Legendarni fudbaler sahranjen je danas u Rimu.

Akutne leukemije su maligne bolesti hematopoeznog sistema. Karakterišu se nenormalnim razmnožavanjem neke od ćelija limfoidne ili mijeloidne loze, povećanjem broja belih krvnih zrnaca u perifernoj krvi i povećanjem mase leukocita u organizmu. Jedan od najčešćih oblika je akutna limfocitna leukemija. Ona napreduje vrlo brzo i može se javiti i kod odraslih i kod dece.

Vrlo teško se dijagnostikuje, a rani simptomi mogu biti slični gripu ili drugim čestim bolestima. Leukemije čine 10 odsto među kancerima, a u dece akutna limfoblastna leukemija je najčešće maligno oboljenje. Godišnje, od raznih oblika leukemija oboli približno 13 osoba na 100.000 stanovnika.

Simptomi

Kao posledica akutne limfocitne leukemije javlja se anemija, granulocitopenija i trombocitopenija. Usled anemije javlja se bledilo kože, a bolesnici se žale na malaksalost, otežano disanje, lako zamaranje i vrtoglavicu. Ukoliko postoji uvećana slezina, anemija je delom posledica i pojačane razgradnje eritrocita u uvećanoj slezini. Kod starijih osoba može se ispoljiti pojavom angine pektoris ili edema pluća. Kod većine slučajeva mogu se javiti i nespecifični simptomi poput povišene telesne temperature, bola u kostima ili zglobovima, oteklina limfnih čvorova, lako nastajanje modrica, krvarenja iz desni, krvarenja iz nosa.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja pregledom razmaza perifeme krvi i citološkim pregledom kostne srži. Nalaz velikog broja blasta u perifemoj krvi, anemija i trombocitopenija ide u prilog akutne leukemije. Dijagnoza se potvrđuje pregledom kostne srži i nalazom preko 30 odsto blasta u njoj.

Laboratorijski nalaz

U perifemoj krvi postoje anemija, granulocitopenija i trombocitopenija. Broj leukocita može da bude smanjen, normalan ili povećan. Ukoliko rezultati ispitivanja krvi pokazuju abnormalnosti, lekar može uraditii biopsiju koštane srži. On takođe može izvršiti spinalnu punkciju i uzeti uzorak likvora. Lekar posmatra tečnost pod mikroskopom kako bi ustanovio jesu li prisutne ćelije leukemije, tek tada može reći o kakvoj se leukemiji radi i planirati najbolje moguće lečenje.

Lečenje

Mogućnost izlečenja zavisi od izgleda ćelija leukemije pod mikroskopom, koliko se leukemija proširila, životnoj dobi bolesnika i njegovom opštem zdravstvenom stanju. Cilj lečenja je remisija malignog tumora, a to se postiže kad su nalazi periferne krvi i koštane srži normalni. Akutna limfocitna leukemija leči se kombinacijom hemoterapije i citostatika.

Prevencija

U većini slučajeva uzročnik nastanka leukemije je nepoznat, pa je teško pronaći pravilan preventivni modus. Ipak savetuje se minimalno izlaganje otrovima, zračenju i hemikalijama, kao i pravilna ishrana u cilju što boljeg imunog odgovora organizma na štetne agense.