Travka sa Fruške gore odlična za bubrege, anemiju...

Posebno obeležje flore upotpunjuje preko 30 vrsta orhideja, od kojih je 18 međunarodnog značaja. Fruška gora je od 2005. godine uvrštena u međunarodna botanička značajna područja Centralne i Istočne Evrope (IPA).

Jedna od najlekovitijih vrsta sa Fruške gore svakako je iđirot. U narodu je poznat i kao temišvarka, vodeni božur, tatarsko zelje, a raste većinom u barama, močvarama i na obalama mirnih voda. Koren mu je dugačak do jednog metra, debljine palca, a ima gorak začinski ukus. Na sredini pljosnate stabljike nalaze se kupasti klipovi zelene do smeđe-žute boje. Podanak leži na dugom horizontalnom korenu i vrlo je razgranat te iz njega rastu dugi kopljasti listovi.

Ova lekovita aromatična biljka cveta od maja do avgusta. U proleće ili kasnu jesen sabiremo podanak. Njega je potrebno dobro isprati, prerezati i osušiti. Tako obrađen, iđirot se sprema na suvo mesto.

Ima obilje vitamina C, pa je dobar protiv prehlade, gripa i snižava temperaturu. Sadrži i jod koji poboljšava koncentraciju i pamćenje, reguliše rad štitne žlede. Zbog umirujućeg dejstva koristi se kod napetosti, od iđirota se prav i tečnosti za ispiranje jer osvežava dah i sprečava upalu desni.

Narodni lekari savetuju da njegov koren treba uzimati kod opšte slabosti organizma, nadutosti želuca i creva, kao i grčeva. Pomaže i u aktiviranju tromog želuca i creva, kao i kod oboljenja žlezda i gihta. Koren iđirota leči i druge bolesti želuca i creva, ma koliko bile uporne i zloćudne, tvrde dobri poznavaoci.

Osušen koren polako sažvakan pomaže kod odvikavanja od pušenja. Suv koren se polako žvaće, a sastojci u njemu kod pušača suzbijaju želju za cigaretama. Najbolji efekat se postiže ako se žvaće 10 do 15 komadića sivog korena iđirota.

Izrazito mršavi ljudi treba da piju čaj od iđirota jer otvara apetit, a i dobro je sredstvo za čišćenje organizma.