Apatija: Rani znak demencije koji se zanemaruje

Istraživanje koje je vodio Univerzitet Ekseter i koje je predstavljeno na Međunarodnoj konferenciji Alchajmerove asocijacije u LA analiziralo je 4.320 ljudi sa Alchajmerovom bolešću iz 20 kohortnih studija, kako bi se sagledala prevalencija apatije tokom vremena.

Na početku studije, 45 odsto je imalo apatiju, a 20 odsto je imalo upornu apatiju tokom vremena.

Istraživači su otkrili da je jedan deo imao apatiju bez depresije, što ukazuje na to da bi simptom mogao da ima svoj jedinstveni klinički i biološki profil u poređenju sa apatijom samo sa depresijom i depresijom.

Dr Migel de Silva Vaskonselos, sa Univerziteta u Ekseteru i Kraljevskog koledža u Londonu, rekao je da je apatija nedovoljno istražen i često zanemaren simptom demencije.

"Kao simptom se može prevideti jer ljudi sa apatijom deluju manje uznemirujuće manje angažovano, ali ima ogroman uticaj na kvalitet života ljudi koji žive sa demencijom, kao i njihovih porodica. Tamo gde se ljudi povlače iz aktivnosti, može da dođe do ubrzanog kognitivnog pada i znamo da postoje veće stope mortaliteta kod osoba sa apatijom. Sada je vreme da se ovaj simptom prepozna i bude prioritet u istraživanjima", rekao je doktor.

Profesor Klajv Balard, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Ekseteru, rekao je da je apatija zapostavljeni simptom demencije, ali da može da ima razorne posledice.

"Naše istraživanje pokazuje koliko je apatija česta kod ljudi sa demencijom, i sada to moramo da razumemo bolje kako bismo mogli da pronađemo nove efikasne tretmane. Naša VHELD studija o poboljšanju obuke osoblja u staračkim domovima kroz personalizovanu negu i socijalnu interakciju uključivala je program vežbi koji je poboljšao apatiju, tako da znamo da možemo nešto da učinimo. Ovo je prava prilika za intervencije koje bi mogle značajno da koriste hiljadama ljudi sa demencijom", rekao je profesor.