Roditeljske svađe razorne za decu: Razvod manja trauma?

Rasprave i svađe su česta pojava u porodičnim odnosima, a roditelji u afektu ne razmišljaju o tome kakve posledice, reči koje u tim momentima izgovaraju ostavljaju na psihu i razvoj dece.

- Međusobni odnosi roditelja igraju veliku ulogu u životu deteta i mogu da utiču na njegovo mentalno zdravlje, uspeh u školi, ali i budućnost veza u koje će ulaziti kada odraste - kaže za Telegraf psihoterapeut Ana Popović.

Ona naglašava da je na početku važno razjasniti da nisu sve rasprave negativne i da loše utiču na decu.

- Prvo ćemo se osvrnuti na benigne rasprave koje su i poželjne kako bi deca naučila da postoje različita mišljenja i da ljudi imaju različite stavove. Te rasprave su bezazlene svi dok se završavaju izvinjenjima i s ljubavlju, što može pozitivno da utiče i na produbljenje porodičnih odnosa - objašnjava psihoterapeut.

Popović ističe da je u takvim situacijama deci važno objasniti šta je uzrok rasprave i to kakve su njene posledice, odnosno da ona donosi dobro, a onda im i pokazati da su posle takvih rasprava izvinjenja, zagrljaji i poljupci roditelja normalna stvar.

- Problem nastaje kada su svađe česte, intenzivne i agresivne. To je traumatično za decu. Ukoliko roditelji agresivno viču jedno na drugo ili izbegavaju komunikaciju, što je vid pasivne agresije, to na decu može da ostavi ozbiljne posledice - objašnjava sagovornica Telegrafa.

Ona navodi da su brojna istraživanja, širom sveta i kod nas, ali i ono sa čim se psihoterapeuti sreću u praksi, pokazala da deca stara samo šest meseci mogu imati povišen puls i pojačano lučenje hormona stresa ako su izložena čestim, agresivnim roditeljskim raspravama.

- Kada su u pitanju starija deca i adolescenti, oni mogu imati čak i poremećaje ranog razvoja mozga, probleme sa spavanjem, mokrenjem u krevet u uzrastu za koji to neobično, kao i anksioznost. To sve može da se odrazi na rezultate u učenju i na uspeh u školi - objašnjava psihoterapeut.

Česte svađe mogu da budu traumatičnije od razvoda

Popović kaže da se ranije smatralo da je najveća trauma za decu razvod roditelja.

- Sam čin rastave, odnosno činjenica da neće živeti zajedno manja je trauma, pokazali su i praksa i istraživanja, od onoga što mu je prethodilo, a to su učestale, agresivne svađe, vikanje ili najgore od svega porodično nasilje, koje na psihu dece ostavlja katastrofalne posledice - ističe Popović.

Ona navodi da je za razvoj deteta od izuzetnog značaja atmosfera u kući i ono što su u njoj naučili.

- Roditelji vrlo često nisu svesni toga da će deca taj model naučiti i sutra će ga preneti u svoju pordicu potpuno nesvesno, a onda upadamo u vrzino kolo iz koga se teško izlazi. Zato je važna svest da se na tome radi i da se to u jednom momentu preseče kao model, jer postaje generacijski problem - objašnjava Popović.

Ona navodi da deca već od druge godine života postaju mudri posmatrači roditeljskih odnosa i primećuju vrlo često ono što roditelji ne mogu ni da zamisle.

- Najvažnije je da se deci objasni i da razumeju svađu, odnosno raspravu, šta je ono što izaziva konflikt i šta je posledica toga. Ako shvate da i rasprave mogu da se završe ljubavlju i da mogu da doprinesu boljim porodičnim odnosima, to im neće biti ni trauma, ni problem. Za roditelje je važno da nauče da se svađaju i raspravljaju bez vređanja i ružnih reči i bez agresije, kako bi svojoj deci omogućili odrastanje u zdravu ličnost - savetuje Popović.