Lekcija o sreći: Dr Đurić zna od koga treba bežati

Psihoterapeut i specijalizant psihijatrije Vladimir Đurić statusima na Fejsbuku ustalasava javnost, pa je isti slučaj i sa poslednjom objavom.

Ono što je napisao je iskreno i sveobuhvatno, a za samo nekoliko sati lajkovano je više od 1.000 puta i podeljeno više od 100 puta.

U nastavku prenosimo njegovu objavu u celosti:

Kako postati srećan?

Neobično često pitanje u porukama koje svakodnevno dobijam na ovoj stranici…

Valjda su ljudi navikli na instant rešenja i poruke sa televizora i šarenih časopisa…

Vračare...čarobnjake...tarot majstore...Baba Vange i treće oko…

Pa misle da je to pravi put…da će im neko nešto reći i da će posle tih reči postati instant srećni…odmah i zauvek…

Ponekad me je pomalo sramota… ali mi je zato uvek neprijatno da kažem…da ja to vrlo često ne znam ni sam…ni za sebe…

A kamoli da odgovorim nekome o kome ne znam ništa…ni ko je…ni šta je…ni gde je rastao…ni ko ga je vaspitao…ni ko su mu uzori…ni čega se plaši…zbog čega je iskompleksiran…ni kako živi…ni koga voli…ni šta želi…ni šta ga je pre činilo srećnim…a šta ga sada frustrira…ma ni koja mu je omiljena pesma…kad gosti odu…

I onda nemam drugi izgbor…no da na to pitanje od milion dolara i potencijalnu Nobelovu nagradu za medicinu (za onoga ko tačno odgovori)…odgovorim podjednako širokim odgovorom…

Da je najlakše postati srećan ukoliko shvatimo da smo mi sami odgovorni za našu sreću…APSOLUTNO NIKO DRUGI…

I da prestanemo da tražimo izgovore i opravdanja i krivce…zašto nešto ne možemo…i zašto nešto nemamo…i fokusirano se na ono što imamo…
I shvatimo da je san bez posvećenosti...truda i rada ustvari samo fantazija...a ne realnost…da nema prečica…i da taj put ne može niko preći umesto nas…

I da se…ukoliko nam neko obeća da će to uraditi umesto nas…samo treba okrenuti i bežati koliko nas noge nose…

Da život možemo zamisliti kao neku super realističnu predstavu (tragikomediju...možda?) koju posmatramo iz prvog reda nekog baš dobrog pozorišta…i da time amnestiramo sebe od odgovornosti za komad…i budemo prepušteni na milost i nemilost sudbini…glumcima i režiserima…opsenama…svetlostima reflektora…i lažnim emocijama…(kao eto mi smo se lepo obukli i došli…prošetali crvenim tepihom…seli…pa šta bude….da bude…videćemo na kraju…kako je...u stvari...bilo)

Ili da shvatimo da smo naš život ustvari mi sami…u kapetanskoj uniformi…i onim fensi rey bankama…na deset hiljada metara…za kokpitom…i onim bezbrojem prekidača…i potpunom odgovornošću…

I za pad...
Ali Boga mi…
I za let…
Ka vrlo dalekoj i egzotičnoj destinaciji…
Gde ćemo…
Baš mi…
LIČNO…
Biti srećni…