Tugovanje ima rok trajanja ili je kod svakog drugačije?

Donosimo vam zato neke od najčešćih laži u koje smo svi poverovali po pitanju tugovanja, a čije je vreme odbrojano...

- Društvo potpuno dobro prihvata osećanja koja slede nekoliko dana posle gubitka bliske osobe i shvata koliko je težak taj gubitak - kaže Vivijan Nunez, osnivačica organizacije Too Damn Young.
 
- Međutim, posle sahrane to saosećanje se pomalo gubi. Očekuje se da ljudi u tih par dana 'prebole i krenu dalje, kao da dožive neko zatvaranje', kaže psiholog i savetnica za tugovanje, Hajdi Horslej.

Ipak, u stvarnosti je tugovanje vrlo individualan proces koji možda nikad neće 'završiti' i prestati. "Gubitak ima dugoročno delovanje", objašnjava Rebeka Sofer, suosnivačica i izvršna direktorka Modern Lossa i dodaje: "To je nešto s čime živite u različitim oblicima ostatak života". Tako tugovanje može da postane nezaobilazni deo nečijeg života, pa tugu samo transformišemo, a ne 'prerastemo'.

Tugovanje je linearni proces

Spisatelji  Elizabet Kubler-Ros i Dejvid Kesler u svojoj knjizi 'On Grief and Grieving' su napisali da postoji pet faza tugovanja: poricanje, ljutnja, pregovaranje, depresija i prihvatanje. I iako vam ove faze mogu pružiti koristan obrazac ponašanja, ipak je tugovanje individualno kao i naš život i ne može se nikad sa sigurnošću predvideti.

- Postoji veća šansa da ćete skakutati između dve faze nego da ćete ih pratiti tim redosledom - tvrdi Nunez, jer nema ritma ni raspravljanja o tome što prolazite, budući da je svako ljudsko biće različito i svako iskustvo gubitka je vrlo kompleksna priča za sebe.

Ispravan način tugovanja

Ljudi koji tuguju često znaju da osećaju dvostruke standarde o svojim emocijama. Ako neko ne plače dovoljno u javnosti, smatra se da ne žali dovoljno, dok je preterano naricanje opet mnogima odbojno. Ako se pak nalaze negde između te dve krajnosti, mnogi se smatraju neshvaćenima ili osuđivanima.

To posebno teško zna da padne tinejdžerima i mladima, kaže Nunez, koja tvrdi da joj se deca obraćaju s rečima da imaju osećaj da drugi od njih očekuju da plaču po cele dane, a oni se u tim trenucima osećaju O.K. "Dakle, sve dok osoba ne povređuje samu sebe ili druge, ne postoji ispravan način tugovanja", kaže Nunez.

U krajnjem slučaju, svako se s tugom nosi na svoj način, i šta god kome pomaže je dobar način, pa čovek ne treba da se uznemirava ni ako ne plače ceo dan ni ako se oseća kao da nije ni na nebu ni na zemlji.

Pravi način kako pružiti podršku osobi koja tuguje

Pitate se koja je najgora stvar koju možete reći nekome ko tuguje zbog gubitka bliske osobe? Ništa.

- Ljudi imaju osećaj da ako vam nešto kažu da će vas uznemiriti, ali ako vam ne kažu ništa, nećete ni imati osećaj da se nešto dogodilo - kaže Horslej. Najbolji pristup bi mogao biti da osluškujete onoga tko tuguje, smatra Soffer. 

I mada neki smatraju da će spominjanjem gubitka samo uzrokovati dublje emotivne ožiljke kod osobe, ako ih pitate da vam pričaju priče o osobi koju su izgubili mogli bi da im pomognete da lakše prebole gubitak.

Trebali bi da se osećate loše ako krenete dalje

- Ponekad se čvrsto držimo za tugu, čak i duže nego što je potrebno, jer imamo osećaj da bol predstavlja izgubljenu osobu i naš gubitak, pa se osećamo krivim ako nastavimo da idemo dalje, i udaljavamo se od onoga koga više nema. Premda to u stvarnosti znači da smo krenuli u dobrom smeru i da smo na pozitivnom mestu - upozorava Horslej. 

Naime, u stvarnosti preživljavanje tuge može da bude uzbudljivo iskustvo koje će nas posebno razbuditi i odvesti na novi nivo. "Kad doživite veliki gubitak, shvatate da ima toliko toga u životu o čemu niste uopšte razmišljali. Odjednom imate osećaj kao da ste svesniji koliko tuge i sreće možete osećati i koliki je to spektar osećaja koje možete proživeti", napisala je producentkinja Rejčel Vard nakon što je prebolela gubitak supruga.

Na kraju, zaključuje Vard, tugovanje, kao i uopšte život, nije konstantna potraga za zadovoljstvom, nego treba da prihvatimo i neprijatne osećaje, koji nas samo podsećaju da smo ljudska bića.

Napravite neki veliki gest ili se uopšte nemojte truditi

Postoje i jednostavni načini na koje možete da pokažete osobi koja tuguje da ste tu i da ste joj podrška. Recimo, možete da postavite podsetnik u kalendaru da joj se javite kad bude bilo nedelju ili mesec dana od gubitka, kaže Sofer. Također možete joj pomoći obavljanjem jednostavnih zadataka, kao na primer da odete u trgovinu umesto nje ili da im počistite kupatilo ili skuvate ručak. To bi čak mogla da bude bolji gest nego da ste započeli ozbiljan razgovor o njihovom gubitku.

Podrška takođe znači da ćete morati da se nosite sa svojom reakcijom na tugujućeg. Jer, nikad ne znate šta se točno odvija iza zatvorenih vrata, a može vas frustrirati ili naljutiti zatečena situacija. "Zapamtite da su oni prošli kroz nešto jako tužno, što im je promenilo život i identitet i dopustite im da se s tim nose kako oni žele i mogu", objašnjava Sofer.