Aco Pejović: Ne želim da mi ćerke budu na estradi

Pejović u razgovoru za Nova.rs otkriva svoje novogodišnje želje, a nezaobilazna tema je bio i njegov angažman na filmu "Toma", koji je bioskopski hit 2021. godine.

Kaže da mu je drago jer je zahvaljujući filmu dobio novu publiku, ali da se nikada ne bi oprobao kao glumac.

Pesma "Ponoć" dostigla je ogroman uspeh i postala veliki hit. Hoće li biti i deo novogodišnjeg repertoara?

- Mislim da hoće.

Mnogobrojna publika se složila da je glavni utisak filma "Toma" emocija. Kako ste ga Vi doživeli?

- Moje prvo gledanje filma je bilo gledanje radne verzije pre osam meseci. Zaplakao sam kada sam gledao. Pitaju ljudi: "Kako plačeš kada slušaš sebe?" Kao da sam imao autopilota, slušao sam pesmu i scene, nisam gledao i slušao sebe. Na par mesta sam suzu pustio.

Kako je nastala pesma "Ponoć"?

- Prvu verziju pesme je uradio Tozovac, čovek starog kova koji je takve pesme pisao sebi i ranije. Sa Željkom se čuo, onda su radili dalje melodiju i druge strofe. Željko je uradio sjajan aranžman i vratio ga u staro vreme. Verovatno su ljudi i zbog filma i samog aranžmana doživeli pesmu tako kako su je doživeli. Autorska pesma je nastala za potrebe filma.

Kako je izgledao proces nastajanja pesme "Ponoć"?

- U studiju je to bilo baš, baš teško. To je bio letnji period, Željko i ja smo bili na odmoru, bukvalno sam pevao na telefonu i slao da bi se snimale scene. Posle sam morao opet, da pratim Marića i kako on otvara usta.

Je li bilo teško pratiti Marića i uskladiti pevanje s njegovom glumom?

- Ako ste gledali film, dok peva "Ispod palme" za klavirom u kući dok sedi, on sve vreme maše glavom. Onda sam morao i ja u studiju da mašem glavom da bismo dobili što verniju sliku.

Sve je više pevača koji se oprobavaju u glumi. Da li biste Vi mogli sebe da zamislite kao glumca u nekom filmu ili seriji?

- Ne, nemam te ambicije, a i nisam neki glumac.

Može li se reći da Vam je film "Toma" obeležio 2021. godinu?

- Apsolutno. Postoji deo publike koji ne sluša tu muziku i drago mi je da sam dobio deo publike koja nije ni znali šta radim, pa kada su odgledali film i sve to čuli, dobio sam i njih. To mi je posebno drago.

Imate tri ćerke. Da li i one možda gaje strast prema muzici?

- Srednja i najmlađa pevaju sjajno. Idu na časove pevanja. Samo se na tome završava. Nisam za to da budu estradne umetnice i da im to bude poziv. Mislim da je to jako naporan posao za žene. Neka idu u školu, a pesma neka bude za društvo i prijatelje.

Milutin Mrkonjić, koji je nažalost nedavno preminuo, bio je Vaš veliki prijatelj. Koju pesmu je najčešće tražio da mu pevate i kako ga pamtite?

- Voleo je mene uvek. Uvek me je terao da mu pevam "Violino, ne sviraj". To mu je bila najomiljenija pesma. Kad god se nađemo, tražio bi da mu otpevam to, pa posle toga može šta hoćemo dalje. Sjajan čovek, sjajan lik, ja sam ga zvao ćale, voleo sam ga i poštovao. Baš mi je žao što ga više nema.

Svaki doček Nove godine provodite radno. Kako ste proslavljali praznike kada ste bili mali?

- Svi smo čekali Novu godinu i Deda Mraza. Nekako su Nove godine ranije bile drugačije. Sada je to nekako mnogo drugačije. Tada su se klinci radovali svemu tome. Sada klinca od pet godina da pitaš, on kaže - Deda Mraz ne postoji, glupost. A nas su hvatali na razne fore.

Kakve su Vam želje za 2022. godinu?

- Zdravlje da Bog podari i ništa drugo.