Uroš Đurić: Ja sam anđeosko biće, tu nema dileme

Uvek iskreni Uroš Đurić kaže da mu mnogo znači što je dobitnik nagrade Sava Šumanović.

- Kada vam neko kaže da ste dobili nagradu Sava Šumanović nije vam uopšte svejedno. To ime je za nekog ko dolazi iz slikarskog miljea predstavlja jednu nedodirljivu tačku - objašnjava Đurić.

Njegove slike izložene su i u bečkoj Albertini jednoj od najprestižnijih kulturnih ustanova na svetu.

- Ne želim da zvučim ni skromno ni pretenciozno, ali to je toliko van moje realnosti. To je nepojmljivo. Da postanete deo kolekcije u kojoj su najznačajniji radovi o kojima ste učili. Albertina je pre svega poznata po impozantnoj kolekciji crteža van svake kategorije. Njihova zbirka ima 300.000 crteža, a da ne pričamo o slikama i drugih dela. To je muzej ranga Luvra, njujorškog Metropolitena ili minhenske Pinakoteke - ističe poznati umetnik.

Osim što je slikar, Đurića mnogi znaju i kao Anđela u filmu "Mi nismo anđeli", koji je snimljen pre skoro 30 godina.- Prvu nagradu za slikarstvo sam dobio na Oktobarskom salonu 19. oktobra 1991. godine, a prvu klapu Mi nismo anđeli smo snimili 9. novembra iste godine. To je nešto što je u mom životu bilo paralelno - priseća se Đurić.

Za taj period ga vezuje i mnogo ružnih uspomena.

- Počeo je rat, vukovarska kampanja, raspala se Jugoslavija, a te noći posle prve klape mi je umrla majka. Sve se prelomilo u tih nekoliko nedelja. Ceo život mi se transformisao. Jedan život koji sam do tada živeo je prestao, a krenulo je ovo što živim i dan danas - navodi Đurić.

Glumio je Anđela, što za sebe smatra da mu savršeno pristaje.

- Ja sam anđeosko biće, tu nema dileme. Čak i da mi se desi neka svinjarija, to je potpuno anđeoski, kao kada vas pogode strelom u zadnjicu. Verujem da sam dobar čovek. Niko nije stradao zbog mene, niti će - ističe omiljeni srpski anđeo.