Goli otok, hapšenje i optimizam: "Nije to tako strašno"

Odigrao je 350 uloga, a često je govorio da uloga njegove karijere tek dolazi. Sarađivao je sa brojnim rediteljima, a njegove replike prepričavaju se među svim generacijama. Mlađi su ga zapamtili po ulozi baba Nate u filmu "Mala noćna muzika", a ljubitelji pozorišta po tome što je više od 1.600 puta sa kolegama na sceni JDP-a igrao predstavu "Buba u uhu". Najširu popularnost stekao je ulogom magistra Đorđevića u seriji "Bolji život".

Glumom je počeo da se bavi 1938. u Narodnom pozorištu na sceni Manježa, gde je tada bilo Roda pozorište koje je vodila Gita Predić. 1943. je bio uhapšen i odveden je u nacistički logor Dortmund Herde, u kome je, obavljao teške fizičke poslove. Iz logora je uspeo da pobegne, uz pomoć jednog od majstora u fabrici, koji mu je dao nemačku propusnicu, zahvaljujući kojoj je uspeo da stigne nazad u Beograd.Pre Drugog svetskog rata je prodavao Politiku i tako zarađivao prvi novac. Nakon rata, Vlasta je sa nekoliko drugova pokušao da pobegne u Ameriku, ali je bio uhvaćen i odveden u zatvor na Adi Ciganliji, iz kojeg uskoro pušten. Proveo je tri godine u zatvoru na Golom otoku, na koji je odveden 1950. nakon što su kod njega, navodno, pronašli ruske knjige, koje su tada bile zabranjene.

Prema njegovim rečima, on nije želeo da izda kuma, koji je bio pukovnik u JNA, kojeg su optuživali da je Staljinista. Kada je u Srbiji donet zakon o rehabilitaciji, podneo je zahtev, te je rehabilitovan kao zatočenik Golog otoka. U jednom intervju na pitanje novinarke, o njegovom trogodišnjem robijanju na Golom otoku, Vlasta je odgovorio: "A dobro nije to tako strašno. Leto, zima, leto, zima, leto, zima i kraj".Skromni Vlasta je uvek pokušavao da vidi pozitivnu stranu svih životnih iskušenja. Možda je baš u tome objašnjenje zašto je bio voljen od velikog dela domaće javnosti. Publika će ga zasigurno pamtiti po radu na filmu i serijama, ali i večitom šarmu, koji ga nije napuštao ni pred kraj života.