"Pili dok nismo pali s nogu": Kako je čašica spojila Golumbovskog i Kralja

Njegova karijera trajala je pet decenija, međutim, Golumbovski je sigurno ostavio najveći pečat na publiku ulogom Ozrena Soldatovića u seriji "Srećni ljudi". Glumom je počeo da se bavi već kao desetogodišnjak, kada je u Mesnoj zajednici na Crvenom krstu zaigrao u predstavi "Sin brkate čete".

- Za to što sam postao glumac najzaslužniji su moj učitelj Ilija Janković i jedna čistačica. Učitelj je u meni prepoznao glumačku sklonost i dao mi ulogu u predstavi, a neka čistačica je gledala tu predstavu i preporučila me čuvenom Bati Miladinoviću u Radio Beogradu. Desetak godina kasnije upisao sam glumačku akademiju, u klasi sa pokojnim Zoranom Radmilovićem, Stanislavom Stašom Pešić i Petrom Kraljem. Kasnije nam se pridružio i Miloš Žutić, koji je ponavljao razred da bi bio bliže svojoj velikoj ljubavi Oliveri Vučo, to jest Katarini, koja je takođe bila sa nama na klasi - rekao je u jednom intervjuu.Golumbovski se družio sa mnogim kolegama, ali najprivrženiji je bio Petru Kralju. Nisu krili da su delili ljubav prema piću.

- Pera i ja družili smo se na Akademiji svakodnevno. Što na časovima, što privatno. U njemu sam prepoznao čast i poštenje, što je veoma retko i izuzetno kod ljudi. Pri tom je Pera simpatičan čovek, duhovit je, opušten i, što je tada bilo jako važno, uvek raspoložen za dobru kapljicu. Jednom prilikom, posle gostovanja u nekoj emisiji, sreli smo se negde oko deset sati izjutra. Seli smo u bifeu "Lasta", pričali i pili sve dok nismo pali s nogu. Mislim da smo se rastali tek negde oko ponoći. Nikad mi se nije desilo ništa slično. Druženje s njim je bilo veoma lepo. Život nas je malo razdvojio, između ostalog jer sam prestao da pijem iz zdravstvenih razloga. Tokom bombardovanja 1999. godine imao sam moždani udar i od tada ni kap nisam popio - otkrio je glumac.