"Najteže na svetu je nasmejati čoveka"

Malo je onih koji se ne sećaju Marinka s majicom koja je na jednoj strani imala lik Tita, a na drugoj Miloševića, pa se okretao u zavisnosti od toga pred čijom policijom se našao kako ne bi "popio" pendrek.

- Da sam normalan poludio bi - rečenica je ovog lika koju sigurno niko nije zaboravio. Mnogi se možda sećaju i Bosanca Veselog i njegovog "Primi meee"? E, pa ako je ovo slučaj, čeka vas prava poslastica 6. februara u Akademiji 28 kada će biti izveden svojevrsni nastavak "Audicije" čiji je Ćutuk autor, pod nazivom "Ero s onoga svijeta".

I dok u ovoj novoj predstavi Ćutuk, Ero sa ovoga svijeta, govori o "našem svetu" i regionalnim promenama, Veseli kao Bosanac, izbeglica, govori o iskustvima iz "bijelog" sveta.

- To je ustvari po prvi put u stand up monološkoj formi i varijanti, i nije klasična predstava s dijalozima. Dva centralna lika, Marinko Ćutuk i Bosanac Veseli, govore o svojim iskustvima u vezi sa "Audicijom", a i svim ovim okolnostima koje su bile unazad 20 godina. Dok je Hercegovac više priča o regionalnim promenama koje su nas sve zadesile, dakle, ex-Yu, Veseli priča svoja izbeglička iskustva iz inostranstva i o povratku ovde - rekao je Željko Ninčić u razgovoru za portal Direktno.rs.

Ljubitelji "Audicije" neće biti razočarani novim temama, jer će ova predstava takođe sadržati mnogo podsetnika na ono što već decenijama unazad neumorno gledamo i ponavljamo iznova i iznova.

- Biće i sve ono što je publika do sada imala prilike da vidi, kao neko prisećanje određenih scena, gegova i dogodovština tih likova iz one predstave. Kao i svaka "Audicija", i ja kao autor, uvek sam nastojao da to bude aktuelno i da prati vreme i zbivanja oko nas. To je ono što je i krasilo predstavu, ona je uvek bila prisutna u tom trenutku i hvatala je životne momente iz okruženja - istakao je Ninčić.

U vremenu kada, kako glumac smatra, vladaju "grubosti", komedija nije često prisutna...

- Pa, znate zašto? To je najteži oblik autorskog delovanja. Najteže na svetu je nasmejati čoveka na pravi način. To je bogomdan čovek koji to zna i ume. A, upravo su takvi sadržaji kod nas marginalizovani i nije im dato mesto u ovom našem društvenom životu. Dovoljno je reći kako je završio Gordan Mihić, verovatno jedan od najvećih naših pisaca i mnogo drugih ljudi. Takve ljude treba čuvati i negovati, a ne sklanjati u stranu zbog promovisanja primitivizma i lake zabave.

I dok s radošću čekamo 6. februar i novi materijal od čoveka čija predstava može da traje večno, Željko Ninčić zaključuje:

- Ovo je povratak otpisanog, a ja ću nastojati da vratim moju predstavu ovde koja već dugo u Beogradu nije bila i da okupim kolege iz stare i nove "Audicije", pa tako napravim jaku ekipu koja ce ponovo da bude na onom nivou od nekada. Vremena se jesu promenila i nista nam ne ide na ruku, ali mislim da se neke istinske i prave vrednosti ipak poštuju i treba im naći mesta.