"Na Bogojavljensku noć" Đoletovo sećanje na davnu ljubav

Pesma "Na Bogojavljensku noć" izašla je 2001. godine na albumu "Dnevnik starog momka". Album je posvećen Đoletovoj supruzi Olji, a svaka pesma nosi naziv jednog ženskog imena. Kada se sastave prva slova svake pesme, dobija se rečenica "Olja je najbolja".

Stihovi Balaševićevih pesama se mogu nazvati poezijom, pa isti je slučaj i sa numerom "Na Bogojavljensku noć".Sam početak pesme odvodi nas na porodično okupljanje tokom praznika. Narator pesme budi sećanje na davnu ljubav. Njegovu voljenu niko od prisutnih ne pominje, premda se ni on sam ne raspituje. Zaključuje da njegov život teče sporo, čak ga i "Dunav pretiče", nema nikakvih interesovanja, sem te žene koju, očigledno, i dalje voli.

A evo i teksta ove pesme:

Na Bogojavljensku noć
olba se dotače, lome se pogače,
a venci smokava i mali zlatni praporci se pokače
po prednjoj sobi mog bace.
Čudo je navike moć.

Kao pod zastavom društvo se sastalo
pod istom ikonom za dugim švapskim astalom,
što pamti svadbe i daće.

Uglavnom gostujem kod kuće,
al’ moju narav pamte tu.
Brbljaju svašta pred svanuće,
al’ čak ni pripiti ni da pomenu nju.

Na Bogojavljensku noć,
pobožne pesmice, sveće i krestice
i uvek metu odveć onih glupih grozđica u česnice,
al’ to je tako i amin,
strašna je prošlosti moć.

Prate me duhovi k’o gladni vukovi,
a moje vreme tinja kao stari trupac bukovi
još jutros gurnut u kamin.

Ruža je pupila na mrazu
i, što bi rekao moj kum,
vuče te đavo na tu stazu,
a ispred sebe imaš dobri stari izlizani drum.

Ref. 2x
Nikad ne pričaju o njoj,
a ja se ne raspitkivam.
Ukrstim politru i noć
i na taj krst se tu i tamo prikivam.
Već me i Dunav pretiče,
moja me senka spotiče,
al’ ništa me se ne tiče
i malo šta me pomera i dotiče
sem katkad nje.

Na Bogojavljensku noć,
vašar starudija, banda sa studija,
profesor ruskog, sveros, doktor, paor i opstinski sudija,
ma svi smo na pomoz’ Bože.
Silna je ljubavi moć.

U jutra besana jos dođe nezvana
i kao provlanik mi pretura po mislima i pesmama.
Al’ to je sve što mi može.

Već me Dunav pretiče,
već me senka spotiče, ništa me se ne tiče,
ništa me ne dotiče.