Goran Bogdan: Sve više mislim da nas naša istorija pritiska

Gorana Bogdana možemo gledati kao Bogdana Dragovića u seriji "Vreme zla", adaptaciji istoimenog romana Dobrice Ćosića. On je u emisiji "Biljana za vas", autorke Biljane Obradović, govorio o toj ulozi i podelio svoja razmišljanja o današnjem društvu.

Jedan od omiljenih glumaca na ovim prostorima ističe da se, kroz ulogu u novoj seriji koju je režirao Goran Šušljik, ponovo zainteresovao za proučavanje istorije kako bi shvatio tadašnje, ali i sadašnje vreme i njegovu večitu problematiku:

- Već samim Mustafom Golubićem i "Senkama nad Balkanom" sam se nekako zaljubio u to istorijsko razdoblje, a ovo je bio nastavak istraživanja. Sve više mislim da nas naša istorija danas pritiska. U njoj samoj je odgovor boljeg trenutnog života, bolje današnjice - rekao je Goran Bogdan.

Senzibilan, poput mnogih velikih glumaca, itekako vidi i oseća vreme u kome živi i radi, smatrajući da se, nažalost, ne razlikuje previše od ranijeg predratnog perioda.

- To su bila burna vremena. I pre samog rata se mnogo toga događalo. Imali smo velike skokove u tehnologiji, kao što se i danas događa, a tu se pojedinac gubi. Razočarava me što se ta istorija ponavlja. Ne volim taj izraz, smatram da ćemo biti pametniji i da se to neće dogoditi nama, ali evo dogodi se i opet ispadnemo poraženi - rekao je Goran

Često mu se događa da uloge koje u određenom periodu igra, spaja sa iskustvom i periodom kroz koje je prolazio na ličnom nivou.

- Kao da pišem neki svoj lični psihološki, mentalni dnevnik, to stalno radim. Ja nisam glumac veštine, nisam dobar u veštinama, priznajem, treba tu još puno raditi. Ono što mene zanima jeste ta neka unutrašnja mapa i mene i likova. Koristim uloge da sebe spoznam bolje i obrnuto - rekao je glumac.
Kod sebe je, još u najranijem detinjstvu, primećivao sklonost ka dubljem razmišljanju o svetu koji ga okružuje. To mu je pomoglo da bolje shvati sebe, kao i kompleksnost određene uloge koju tumači.

- Uvek sam bio zamišljen-i kao mali, stalno sam razbijao glavu šta, zašto i kako. Ništa se nije mnogo promenilo od tada, možda sam malo strpljiviji u tom razmišljanju, nisam željan odgovora od danas do sutra. Učim se da sačekam da se prašina, koja se stvara tim mentalnim brušenjem, slegne i stvara neke svoje sedimente - rekao je Bogdan.

Iako nema reči hvale za današnje moderno društvo, ne gubi nadu, smatrajući da se ljudska empatija nije izgubila, samo je možda ponegde zaspala pa je treba probuditi:

- Na pojedinačnom nivou ne treba ništa promeniti. Valjda je društvo brže pa se u toj brzini gubi vreme koje je neophodno da ga bolje osetimo. Možda smo od te brzine još krhkiji, pa još više bežimo i branimo se. Smatram da je to samo površina, privid, u samoj srži stvari čovek ostaje čovek. A da li je čovek od početka kvarno biće ili je kao dete čisto, to se i ja još uvek pitam, ni sam ne znam - rekao je glumac.