Ko je novi pobednik Slagalice i odakle ga već znamo

"U starom Rimu su generalima koji bi pobedili u važnim pohodima organizovali svečane procesije u kojima bi u grad ulazili na kočijama koje bi vuklo i do osam konja. Na samim kočijama stajao bi jedino pobednik i jedan rob. Dok bi masa egzaltirano klicala, rob bi držao lovorov venac nad glavom pobednika i tiho ponavljao: "Memento mori.“ (podseti se da si smrtan, slob. prev.)" – taj primer Ivan Manić koristi da bi opisao osećaj koji ima nakon pobede u "Slagalici".

On ističe kako je frapiran pažnjom javnosti koju taj kviz donosi.

"Ja sam jedan običan nastavnik engleskog. Radim u valjevskoj Medicinskoj školi "Miša Pantić", obožavam taj kolektiv, a specijalizovan sam i za individualnu nastavu, tu uglavnom imam odrasle polaznike", kaže za Nova.rs.

Da nije baš "običan" već je jasno. Kaže da "ko voli prirodu, decu i rokenrol - taj ne može da bude loš čovek". Kod njega je taj spoj ostvaren kroz posvećenost ekologiji, rad sa školarcima i - bend. Prateći rokenrol vezu, shvatamo da ga znamo od mnogo pre nego što je počeo da se pojavljuje u kvizovima.

"Učestvovao sam u muzičkom takmičenju "3K-dur", koje je emitovano na Trećem kanalu RTS-a, i to u sezoni kad je pobedila Jelena Tomašević", podseća nas. "Muzikom se bavim već 25 godina, kažu ljudi solidno, ali od starta sam znao da od toga neću živeti. Uvek sam voleo malo jači zvuk. I sad imam bend, zove se Aftershock. U pitanju je kaver bend, ja pevam. Do početka pandemije imali smo lepo razrađenu šemu sa svirkama", kaže Manić.

Upravo tokom pandemije je i odlučio da se okuša u kvizovima.

"Okolina je uvek govorila: Ne budi lud, bar probaj. Nemam problema sa samopouzdanjem, ali toga sam se nekako bojao. Međutim, prošlog proleća, baš tokom karantina, prelomio sam i sam se prijavio za "Poteru" i tako je počelo".

U "Poteri" je sa ekipom osvojio 900.000, što je tada bio rekord kviza. U "Stigni me, ako znaš" prijavila ga je ćerka i tu je osvojio pola miliona. Na kraju, pobeda u ciklusu Slagalice donela mu je 150.000 i knjige. U kvizovima zaradio godišnju profesorsku platu, ali – da li bi mogao da živi od toga?

"Naravno da ne", odgovara u trenutku. "Baš smo nedavno pričali o disproporciji u novcu koji osvajaju kvizaši i učesnici rijalitija. Međutim, veliki novac bi razbio tu čaroliju igre, pojavili bi se neki ozbiljni igrači i sve bi to postalo nešto drugo. Mada, za montažnu kuću na Tari, kakvu je svojevremeno dobio pobednik kviza, verovatno bih ostavio sve i posvetio se kvizovima, pošto mi je to životni san", smeje se.

Svakako, ne misli da je dobro za čoveka da bude samo fokusiran na takmičarske igre.

"Pojavila se generacija novih, oštrih, profesionalnih igrača, ali oni zapravo ne znaju ništa drugo. To su obično ljudi bez posla, nekad i bez obrazovanja, koji negde stagniraju u životu. Kvizovi su zabava, moraš da imaš život, porodicu", ističe Manić.