Isidora Građanin: Naučena sam da ne zavisim ni od koga

U Novoj 2021. godini Isidoru ćemo gledati u glavnoj negativnoj ženskoj ulozi filma "Ključ" i u kom igraju glumci sa velikim iskustvom poput Aleksandra Berčeka. Iako je prezauzeta obavezama i novim projektima, Isidora je ipak našla vremena da svoj prvi intervju u novoj godini upravo za portal Direktno.

Dvoumili ste se da li da upišete španski jezik i književnost ili FDU. Šta je bila prelomna tačka za odabir glume?

- Gluma je uvek bila moj prvi izbor i najveća ljubav. Španski jezik mi je bio glavni predmet srednjoj šloli, u Filološkoj gimnaziji, i studije španskog jezika su bile alternativa ukoliko ne upišem Fakultet dramskih umetnosti. Iako smatram da je znanje jezika dragoceno i imam želju da naučim još nekoliko jezika pored engleskog i španskog, već sam se i upisala na ruski i francuski, gluma je oduvek bila moj put i najveća želja. Srećom, iz prve sam upisala FDU, a ove godine završila i master studije na njemu.

Proslavili ste se ulogama u mnogobrojnim TV projektima. Koje je Vaše mišljenje o televizijskoj hiperprodukciji kojoj svedočimo poslednjih godina?

Smatram da je fenomen hiperprodukcije kome svedočimo u današnje vreme u mnogome izuzetno dobra stvar. Pre svega, više je posle za ljude iz sveta sedme umetnosti. Kroz istoriju naše kinematografije vidimo da su neka ranija vremena bila izrazito plodonosna, u vreme Jugoslavije imali smo filmsku industriju na zavidnom nivou, država je podržavala filmske stvaraoce i pravili su se ozbiljni filmovi i serije. U nekom momentu država je prestala da finansira kinematografiju i to je sve prestalo, nastupilo je mračno vreme za naš film i kulturu generalno. Danas, na iznenađenje mnogih, produkcije rade punom parom, zahvaljujući mnogim digitalnim platformama, kablovskim televizijama, kao i entuzijazmom mnogih da se radi na pokretanju filmske mašinerije, imamo veliki izbor serijskog i filmskog programa. Pored toga što to znači više posla za glumce i reditelje, bogat program gledaocima daje mogućnost da izaberu šta žele da prate, iz mora programa mora se uspostaviti zdrava kompeticija koja znači da se teži što većem kvalitetu da bi se isplivalo iz mnoštva, dobri, ambiciozni, kvalitetni, veliki projekti su ono čemu će produkcije težiti kako bi se izdvojili iz mase.

Kakva su Vaša iskustva sa snimanja filma "Ključ" čija je premijera pomerena za 2021. godinu?

Film Ključ snimala sam tokom 2019.godine. Pamtim ga po snimanju većinski u Crnoj Gori, u kojoj sam se sjajno provela. Ekipa je bila divna i nikada nije izostalo dobrog provoda u Kotoru u kom smo boravili. Takođe, lokacije na kojima smo snimali su zaista izvanredne, neopisivo lepe, neke od njih su Perast, Krimovic, Verige, skriveni delovi kotorske tvrđave... U isto vreme, snimala sam seriju Crveni mesec u Beogradu, te takođe ovaj period pamtim po putovanjima iz Crne Gore u Beograd i nazad na svakih dan ili dva, što je bilo zamarajuće, ali i neverovatno iskustvo. Dešavalo se da snimam celu noć u Kotoru, pa sa snimanja ujutru odem pravo na let za Beograd u kome odlazim pravo na set serije, te se nakon snimanja vraćam na aerodrom i nazad u Crnu Goru. Ovaj naporan tempo rezultirao je da, usled umora i popuštanja koncentracije polomim nogu, te se meni ostvarilo ono kad se glumcu poželi da "slomi nogu".

Kako je na Vas uticala pandemija koronavirusa i neizvesnost sa kojom smo svi suočeni?

Pojava pandemije i vanredne okolnosti u kojima živimo cele godine meni su, kao i većini, uostalom, donele manje posla, povremenu pojavu blage apatije, zapitanost na šta zaista mi možemo kao pojedinci da utičemo, da li išta možemo da isplaniramo i u šta možemo da se pouzdamo kada vidimo šta se sve oko nas dešava ove godine. Pored toga, tu je i briga za zdravlje najbližih, manjak socijalnih dešavanja i socijalno distanciranje takođe su ostavili svojstven negativan uticaj na mene jer me druženje ispunjava, odlasci u grad s prijateljima su mi jedan od omiljenih momenata u životu i teško mi je što su danas svedena na minimum i što se na sastajanje s prijateljima gleda kao na krivično delo. S druge strane, uspela sam ove godine da se posvetim nekim važnim stvarima za koje nisam imala vremena ranije. Uspela sam da završim master studije na fakultetu, počela sam da učim ruski jezik, odgledala sam razne serije, filmove koje sam želela, čitala sam razna dela, provela kvalitetno dragoceno vreme sa porodicom tokom izolacije i donela neke važne odluke.

Kakve uloge biste voleli da dobijete u budućnosti?

Volela bih da igram u istorijskim projektima, to mi je uvek bila najveća želja. Takođe, volela bih da igram u nekoj ljubavnoj drami da ispoljim svoju romantičnu stranu koju do sada nisam imala prilike da pokažem u velikoj meri, imam potrebu da odigram neku izrazito emotivnu ulogu. Nadam se tome u budućnosti.

Koja je pozicija glumice na domaćem tržištu? Da li je istina da se kvalitetne uloge u većini pišu za muškarce, kao što je nedavno naveo Vaš kolega Branislav Trifunović?

Istina je da je za glumce mnogo veći dijapazon uloga. Retki su projekti u kojima je izjednačen broj muških i ženskih uloga po kvantitetu i kvalitetu. Tako je kroz celu istoriju drame, što je logično jer su dugo kroz istoriju, tokom antičkog doba, a i Šekspirove viktorijanske Engleske, nastupali samo glumci, koji su tumačili i ženske i muške likove. Ipak, bilo bi pravedno i dobro da se danas postigne izvesna konvencija da se pišu i za žene dobre i kvalitetne uloge, ravnopravne s muškim jer je danas i jednak broj glumica i glumaca, čak je i moguće da je glumica više, a manje je posla nego za muškarce što je vrlo nepravedna pojava. Ipak, nije sve tako crno, ima i izvesnih pomaka u rešenju ovog problema jer se pišu i serije i filmovi sa ženama u prvom planu.

O slučaju Danijele Štajnfeld se dosta pisalo prethodnih meseci. Kakav je Vaš stav o ovoj gorućoj temi kako kod nas tako i u Holivudu?

Ne bih mogla mnogo da komentarišem na temu svoje koleginice jer nisam dovoljno upućena i potkovana informacijama o njenom slučaju. Kao žena, mlada glumica, mogu da se stavim u kožu nekoga ko je osetio neprijatnost zbog svog položaja i drugih koji bi to iskoristili. Mnogo je onih koji se postavljaju kao da su ljudi od poverenja sa željom da pomognu mladim glumicama, a u stvari, to su sve većinom prazne priče i šepurenje. Srećom, tako sam vaspitana i naučena da ne zavisim ni od koga i da se pouzdam jedino u samu sebe i svoje najbliže, i uvek sam znala da je trud uvek isplativ. Oduvek sam smatrala najvećim uspehom kada ulogu dobijem na kastingu, iako je to i najstresniji deo posla, tim je i veća radost dobijanja uloge. Zato bi moja poruka mlađim koleginicama bila da ne slušaju razne priče svakojakih ljudi već da se usavršavaju i trude i prate kastinge, te da ne dovode sebe u neprijatne situacije. Nisam se našla u takvoj poziciji lično, ali jesam osetila intuitivno zle namere pojedinih iz posla koje su me odmah odbile i udaljile od mnogih.