Nebeska udica: "To neće biti film samo za jedan tren…"

Priča o nekoliko ljudskih sudbina tokom NATO agresije i nepobedivosti duha jedne beogradske ekipe, osvojila je srca kako mlađe tako i starije generacije. Gledajući grupu mladića koji uprkos bombama svako veče izlaze da igraju basket uz pomoć Rebrače, Đorđevića, Bodiroge i Željka Obradovića, domaći gledaoci dobili su gorko-slatko iskustvo.

A tu je i ona numera koju je komponovao Vlatko Stefanovski i učinio da  se i danas, 20 godina nakon prvog prikazivanja, gledaocima i dalje javlja pomešano osećanje tuge i vere u duh zajedništva i opstanka uprkos svim nedaćama.

Kada je upitan zbog čega debituje sa filmom čija je tematika još uvek sveža i bolna kod građana naše zemlje, Ljubiša Samardžić je imao interesantan odgovor.

-  Priznaćete da je svo ovo necivilizacijsko zlo donelo nešto što je verovatno pokrenulo civilizacijske mozgove. Ja sam bio iznenađen tom agresijom, drskošću da celokupna zapadna alijansa krene na pohod uništavanja psihologije, ne objekata, na ovim prostorima. Evidentno je da smo postali taoci i naših i njihovih, da je diplomatija trebalo da bude daleko mudrija, da je morala da ima komunikaciju sa svetom. Zato je ono što nam se desilo u meni ostavilo najdublji trag - rekao je reditelj tada i dodao:

- U trenucima kada sam odlučio da krenem, shvatio sam da bi to trebalo da bude film između neba i zemlje, film koji nije za ovaj čas i tren nego film sa večitom emocijom. Ako se bavite ljudskim sudbinama, njihovim manama i vrlinama, mržnjama i ljubavima, ako otkrivate njihove unutrašnje muke, i ako imate uz sve to jednu iskrenost u njihovim karakterima i sudbinama, onda to neće biti film samo za jedan tren. Opredeljujući se između žanra, odlučio sam da to bude jedna moguća priča, a da ima dodira sa fantazmagorijom. Čitava igra između košarke i bombardovanja, između leta lopte i rakete, ima svoju metaforu. Jer košarka je pobeda, u njoj je teza da u sebi treba savladati nesigurnosti i nesporazume, da treba steći unutrašnji mir i pobediti - izjavio je tada za "Vreme" Samardžić.