Italijanski reditelj o Kusturici: "Divlja energija!"

Drama sa dosta mračnih momenata, ali i izuzetno duhovitih, mada je njih bilo manje, naišla je na opšte oduševljenje publike. Praćenje tri lika iz različitih uglova u istom vremenskom intervalu, preplitanja njihovih sudbina i kao kruna svega, četvrti deo filma koji rasplinjuje emocije kod gledalaca. Sa jedne strane, same tenzije, koja je postepeno građena, gledalac biva oslobođen, ali se kod njega budi saosećanje za nepravdu, životnu, koja zadešava jednog od sporednih likova, koji upada u sam centar zbivanja.

Nakon filma, Emir Kusturica je Virciju dodelio nagradu za "Budući film".

- Pozvali smo Vircija da nam bude član žirija, ali i da mu dodelimo ovu nagradu. Kada smo pre 13 godina počeli sa Kustendorfom, ljudi su se smejali ovoj nagradi. Međutim, svako ko je primio ovu nagradu, nastavio je čak i bolje nego pre nje. Zašto? Zato što, kao u farbanju velike mačke iz crne u belo, pristupate budućnosti sa mišlju o sreći. Tako će sreća i doći. Vircija sam upoznao u Veneciji, kada mi je pokazao skečeve mog profila iz anfasa. Bio sam počastvovan kada mi je rekao da su oni kao studenti gledali moje filmove i učili na njima. Sada, kada više ni ja ni ti nismo studenti, želim da ti uručim ovu nagradu - rekao je Kusturica.

Dok je primao nagradu, Virci je pozdravljen gromoglasnim aplauzom.

- Meni mnogo znači što primam nagradu od Emira Kusturice. Godine 1985. preko mora je stigla priča da postoji neki mlad režiser, stariji samo nekoliko godina od mene, koji pravi neverovatne filmove. Gledajući prve njegove filmove kao "Otac na službenom putu", otkrili smo svet veoma sličan našem, uz kombinaciju tragedije i komedije. Filmove u kojima je umiksovana slatkost i gordost. Neverovatna energija, divlja. Neverovatno popunjavanje kadrova ljudima i životinjama... Guskama, patkama, majmunima, mačkama, magarcima... Veoma dobrim glumcima. Osećali smo se izuzetno inspirisanima. Otkrili smo da postoji čovek koji je bog, a mlad je poput nas. Mi do tada nikada nismo videli takve filmove iz Jugoslavije. Mislili smo da su svi filmovi iz tog dela Evrope veoma mračni, ozbiljni. I onda doće ovakav vid ludila, koji nam pruža sreću, zadovoljstvo... I danas, doći ovde da primim nagradu je kao da sam u filmu, snu i veoma sam počastvovan ovom nagradom.

Potom je održana radionica, u kojoj je Virci svoj rad predstavio mladim studentima. 

- Ovo je film o našem društvu, sistemu u kojem živimo. Pričamo različite jezike, ali svi živimo u kapitalizmu, u kojem je sve pitanje statusa, bankovnog računa. Ono sto sam želeo da kazem filmom je ono što je danas konflikt između socijalnih klasa. Original potiče iz američke knjige, ali je ovo baš italijanski film. Bio je veoma bitan za Italiju. Američku novelu smo odlično prilagodili. Manipulisali smo i karakterima i događajima, pokušali smo da ovu geometrijsku teoremu stavimo u privatne živote i kažemo nešto o duhu našeg vremena. Ovaj film je rođen 2008. godine, kada je bila velika ekonomska kriza. Eksplozija te krize unutar bogatog društva bila je prilika da prikažemo taj momenat. Ovde smo videli odlične glumce, kao i ljude koji nikada nisu glumili. Pokušali smo da napravimo novu atmosferu, iako sam ja u Italiji poznat kao režiser komedija. Pokušao sam da napravim nešto novo ovim filmom. Samo snimanje na severu Italije je za mene nešto novo. Ja sam bio u Milanu, ali nisam to osećao svojom kućom. Rođen sam u Toskani i onda je sever Italije za mene bio potpuno druga država - rekao je Virci.

Kako kaže, za razliku od ovog puta, kada je pokušao da iskombinuje različite momente, ranije je u komedijama imao momente i našeg proslavljenog reditelja.

- Ja sam u svojim komedijama imao Kusturica momente, energične i duhovite, ali ovde sam radio dosta tamniju temu. Na setu sam upozorio svoju posadu – ne pravimo italijansku komediju! Ovaj put je drugačije. Ovo je globalizacija, koja ima i pozitivnih stvari. To je naša nova realnost. Od rođenja u Livornu bio sam zainteresovan za desavanja u društvu i to sam sada pokušao filmom da kažem. Različite klase ljudi su ovde u pitanju i prožimaju se međusobno. Kada sednem da pišem film, zamišljam likove. Dodajem im boje. Ovde sam pokušao da dodam i svetla oko njih. Vodio sam računa o tome. Većina italijanskih filmova je toplo i snimano leti, na prelepim lokacijama. Pokušao sam da razbijem kliše. Ne znam kakav je rezultat moje borbe sa konvencijalnim i tradicionalnim snimanjem filma u Italiji, ali to je nešto na čemu sam radio - istakao je Virci.

On se potom setio i svog detinjstva, u kojem je imao veze sa ljudima sa ovih prostora.

- U mom gradu Livornu, u mom komšiluku postojale su zgrade u industrijskoj zoni, koje su izbeglice naseljavale… Veselinovići, Popovići… Igrao sam fudbal sa tom decom, koja su dolazila iz ovih krajeva. Mi se tada nismo pitali zašto su oni tu. Nije bilo razlika ili geta. Bili smo prijatelji. Jedini konflikt je bio fudbal. Ali se sećam atmosfere i mirisa koji su dolazili iz kuhinja njihovih majki i baki. Kada sam gledao Kusturičine filmove, osetio sam kao da znam sve to, i kao da znam njega. Prepoznao sam u njegovim filmovima te mirise. Danas bih voleo da znam sudbine svih tih ljudi, ali danas su se oni raselili. Ali imam to sećanje na detinjstvo u kojem zive ljudi iz Jugoslavije - zaključio je Virci na radionici.