Zvezdina najlepša uspomena i uspeh za sva vremena - Bari 1991.

Za one mlađe, podsetićemo da je meč u regularnom delu i posle produžetaka okončan bez golova, 0:0, a da je Crvena zvezda boljim izvođenjem jedanaesteraca slavila sa 5:3 i popela se na krov Evrope.

Ovaj uspeh je u decembru iste godine nadograđen i u Tokiju, gde su crveno-beli savladali čileanski Kolo Kolo sa 3:0 i tituli evropskog šampiona dodali i zvanje klupskog prvaka sveta.

Zvezda je imala fenomenalnu ekipu te 1990-91. godine. U domaćem šampionatu je dominirala, a u Evropi pohod započela protiv Grashopersa, zatim nastavila protiv škotskog Glazgov Rendžersa i nemačkog Dinama iz Drezdena, do polufinala i dramatičnog dvomeča protiv minhenskog Bajerna.

A kada se ''nebo otvorilo'' te večeri na Marakani posle onog centaršuta Mihajlovića i autogola Augentalera, titula prvaka Evrope bila je nadohvat ruke. Prilika kakvu klubovi sa ovih prostora imaju veoma retko, jednostavno se nije smela propustiti.

Zvezda ju je na pravi način iskoristila i ta generacija fudbalera kluba sa 'Marakane' ostaće zauvek zlatnim slovima upisana u klupsku istoriju.

Pod vođstvom trenera Ljupka Petrovića, Crvena zvezda je u finalu nastupila u sledećem sastavu: Stojanović, Jugović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Mihajlović, Pančev, Savićević, Binić.

Mnogi se pitaju može li Zvezda ikad ovo ponoviti.

Bilo bi zaista pravo čudo protiv danas mnogo finansijski moćnijih klubova, ali prethodnih osam Zvezdinih sezona od kojih četiri u Ligi šampiona nagoveštavaju da klub sa Marakane posle decenija čekanja ponovo može da u kontinuitetu ostvaruje zapažene rezultate u Evropi.