Severina: Nikad više neću u Srbiju dok je diktator na vlasti od kog beže i Srbi

Njenu izjavu u celosti prenosi portal 24sata.hr:

"Neću u Srbiju dok je diktator na vlasti.

Tačno je da sam imala bliski susret sa organima reda na hrvatsko-srpskoj granici sa srpske strane. U nedelju oko 19:45 sati došla sam do graničnoj prelaza Bajakovo na srpskoj strani sa svojim menadžerom. Trebalo je da pevam na jednom 18. rođendanu. Međutim, sudbina nije tako htela.

Granični policajac nas je, prilikom pregleda dokumenata, zamolio da stanemo sa strane. Moja advokatica iz Srbije je zvala odmah graničnu policiju, ali bezuspešno. Nekoliko sati smo stavljeni sa strane, sedeći u autu. Onda sam krenula u zgradu granične policije tražeći toalet, pa su mi usput rekli da se "čekaju inspektori iz republičkog MUP-a koji putuju iz Beograda". Shvatila sam da postaje "ozbiljno".

Prilikom njihovog dolaska oko 22:15 sati, prvo su 45 minuta preturali vrlo detaljno naše vozilo i naše stvari u njemu, kao poslednje sitne švercere. Kao, tražili su oružje. Ja i oružje - svakako. Pitali su me kuda idem i imam li radnu dozvolu za nastup, a potom su me odveli u zgradu policije na razgovor. Ništa sporno u autu nisu našli. Naravno.

Na ispitivanju su bez suvišnih pojašnjenja krenuli da mi postavljaju pitanja šta mislim o Srebrenici, Oluji, zašto sam podržala demonstracije protiv kopanja litijuma i napisala da je to Srbija koju volim. Dotakli su se i Jasenovca, a došli su i do Tuđmana. Treba li da kažem da je policajac, u 30-tim godinama, stalno pokušavao da mi objasni da samo radi svoj posao, jer sam ja javna osoba i imam društveni uticaj, pa eto... Na to sam mu rekla da će tek videti taj uticaj kad sutra sve objavim šta me ispitivao i kad svi mediji prenesu. Jadan je stalno izlazio tokom ispitivanja, jer ga neko zvao na telefon, valjda mu davao dalja uputstva, pa se ovaj vraćao sa novim i novim pitanjima. Pitanjima na koja obično istoričari daju odgovore.

Kad su me pitali oko Srebrenice, policajac mi je rekao da je morao da "gugla" šta sam govorila dok se vozio prema granici, pa sam ga uputila, kad je već "guglao" mene, da "progugla" izjave Milorada Dodika iz 2004. godine u emisiji Senada Hadžifejzovića, kada je rekao: "Znam šta je bilo u Srebrenici, bio je genocid". "Imate to na YouTube-u", nežno sam pokušala da ga podučim. Rekla sam mu, kad već "gugla", da izgugla i Vučića koji je svojevremeno u Glini huškao Srbe i objašnjavao im da je to Srbija. Pitala sam organe reda i zašto nisu uhapsili nemačkog kancelara Olafa Šolca nedavno kad im je došao u posetu, budući je Nemačka glasala u Ujedinjenim nacijama za rezoluciju o Srebrenici?

Rekla sam mu da im je predsednik bio Miloševićev ministar informisanja, pa ih očito nije dobro informisao. Potom mi je rekao kako "nisam laka za razgovor". Nisam im laka? U jednom trenutku sam odlučila da prekinem tu agoniju sa organom reda i očito novosrpskog poretka, odnosno tzv. informativni razgovor sa neosetljivim elementom. Policajac mi je govorio da on, eto, simpatiše Milanovića. Ja sam mu rekla da mi je drago, ali da ja njihovog predsednika ne.

Pa da, ja volim Srbiju. Volim takvu Srbiju gde 100 hiljada Srba protestuje zbog zaštite životne sredine da bi sačuvali svoju zemlju. A onaj koji je trenutno na čelu Srbije neće mojim maltretiranjem skrenuti pažnju sa problema koji more Srbe u Srbiji.

Pokušala sam organu reda da objasnim da im je vođa, za kojeg mi reče da je izabran na izborima, najveći "ustaša" za Srbe. Proterao je iz države stotinu hiljada Srba koji su pobegli od njegove politike i ekonomije. Ostatak koji drži u državi, a sada želi da ih truje litijumom, pokorio je kroz medije koje drži u šaci predanije i jače od Putina samog, koji mu je jedan od najvećih uzora.

Kad su krenuli da me ispituju šta mislim o silovanim ženama i o tome što su prognani Srbi iz Hrvatske - ja sam rekla da je svaka žrtva teška, ali da prekidam ovu predstavu i da neću više da odgovaram na njihova pitanja, da mi vrate dokumente, jer na meni neće vežbati silu, jer nisam osoba pogodna za zastrašivanje i da će o svemu ovome sutra čitati u svim medijima. Rekla sam i da više nikada neću doći u Srbiju dok god joj je na čelu onaj, znate dobro koji. Nekoliko puta me policajac molio da to ne radim, objašnjavao mi da mogu slobodno u Srbiju. Samo sam mu dodala da svojim nadređenima poruči da su ispali glupi, jer će samo postići kontraefekat, a ja od Srbije ne živim…

Pitala sam ga i ko je ovo naredio, on je pokušao da me uveri da je ovo uobičajena redovna kontrola. Redovna, kažete… Nikad mi se ovako nešto nije dogodilo; ni u Americi, ni Kanadi, ni Švajcarskoj, a pogotovo u zemljama regiona, jer me svi smatraju svojom.

Pokušala sam da im objasnim nekoliko puta da svako ima pravo na svoje mišljenje, da je verbalni delikt ukinut sa ukidanjem komunizma. I da mi je žao svih njih, da ih volim, da su Srbi pošten i dobar narod, ali da im je vlast grozna i da nikad nisam rekla da su Srbi genocidni, nego su to Vučićevi mediji izmislili, kao što izmišljaju laži godinama o svima koji se suprotstavljaju režimu.

I na kraju sam im otpevala Balaševićevu pesmu:

'Davno ti je vrag zaseo na prag, zemljo Srbijo
Niko živ se ne seća tolikih nesreća za jednog vezira
Oko tebe komšije podižu bedeme jeda i prezira
E, tog još nije bilo, mm-mm, ludama je milo, a ostale je stid
I poručila im: vama hitno treba novi Balašević'.

Srbijo, volim te… i želim da što pre postaneš demokratska. Ali neću više nikad doći u Srbiju dok vam ovaj ne sjaše s vlasti. Znamo svi dobro koji. A i kakva je to državna vlast kad se boje mog mišljenja?", poručila je pevačica u izjavi za 24sata.hr.