Koliko je ozbiljan zaokret koji sprema, rekla je:
- Nisam feministkinja, ali ne mogu da ne kažem da živimo u društvu gde je žena do bola ponižena, neosnažena, vulgarizovana. Mislim da limit, kad su godine u pitanju, nigde nije tako primitivan kao kod nas. Nemam problem kad mi neko kaže da sam baba, jer to jesam kako po godinama, tako i zbog toga što imam unuke. Velika je stvar doživeti godine u kojima možete da budete baba, ali ovde tako nazivaju žene čim uđu u četrdesete. Tek onda shvatite u koliko primitivnom društvu živimo.
Da se ne lažemo, sedamdeset i šest su ozbiljne godine, a moja velika sreća i prednost je što ne živim u skladu sa njima, niti sam ranije to činila. Treba imati jak karakter, biti veoma samosvestan, biti zadovoljan svojim životom i ne dozvoliti da ta vrsta primitivizma destruktivno utiče na psihu i, na kraju krajeva, ambiciju, polet, stvaralaštvo.
- Ovaj posao delom smatram i umetnošću, a u umetnosti generacijski limit vezan za godne ne postoji, što je privilegija. Nikada nisam čula da je za Dajanu fon Firstenberg neko rekao da je babetina, da je Donu Karan nazvao babom, da je to govorio za pokojnu Vivijen Vestvud. Niko nije rekao ni za Veru Vong, koja se slika gola, ali sa pokrićem. Ona se ne slika gola da bi pokazala da je dobra “riba”, već u okviru performansa, za svoj brend. Poruka je “ja mogu sve”. E, tako i ja kažem i baš me briga za tuđu predstavu o tome šta se može, a šta ne može, da li žena posle pedesete treba da nosi kratku kosu, koja dužina haljine je u redu… Treba živeti život, a kad to radiš, pa si ispunjen i zadovoljan, nemaš ni vremena ni potrebu da se baviš tuđim životima - rekla je Verica, a piše Story.rs
Komentari 8
ostavi komentar