NACIONALNI INTERES U PESMI Kosovsko iskušenje jedne Breskvice

Budući da se ni edan režimski medij u Srbiji ne bavi očiglednom izbornom krađom, hapšenjem sindikalaca, maltetiranjem novinara, udarna politička tema postaje Pesma Evrovizije, poprilično muzički mučna priredba.

U Srbiji je odavno poremećeno uverenje da je svaka muzička ili sportska pobeda trijumf države i naučni dokaz superiornosti novoradikalskog srpskog nacionalnog bića.

U raljama primitivne mitomanije Evrovizija je postala projekat od presudne važnosti za zemlju. 

"Ko ne razume Kosovo, ne razume ni Evroviziju". Opet, breskva sigurno nije predstavnik evropskih demokratskih vrednosti, ne samo zbog činjenice da ovdašnji narod više ceni šljivu, što nikako nije u skladu sa evropskim zdravstvenim standardima.

Glavni i odgovorni urednik jednog režimskog glasila tvrdi da pesma "Gnezdo orlovo", Anđele Ignjatović Breskvice, koja je osvojila najviše glasova publike, neće predstavljati naš narod na Evroviziji iz političkih razloga. Pojedinci su otišli toliko daleko da su najavili protest ispred RTS-a 9. marta zbog "nezapamćene izborne krađe“. Država se nije umešala tamo gde je morala da se umeša, ali se umešala tamo gde nije smela. 

Sve su to jako žalosni podaci o kulturnom nivou, ali kada vam tu sada lokalni mudraci krenu da govoriti o tome da li je nešto bilo dostojanstveno ili ne, prosto osećate potrebu da proglasite u državi nedelju dana ćutanja o tome šta se desilo.

Inače, mnogo pre početka izbora našeg kandidata za Evroviziju, to takmičenje se u Srbiji predstavljalo pompezno, nešto što Beogradu znači kao što je Zagrebu predstavljala Univerzijada ili Sarajevu Olimpijske igre. Vladajuća stranka zapravo diktira ono što će biti na dnevnom redu. Svi su odavno krenuli da objašnjavaju svetu kako je u nas Srba Kosovo nešto sveto, kako se mi užasno potresemo kad to neko nipodštava, što samo utvrđuje ideju Srba kao egzotičnog plemena koje niko živ ne razume ni kroz pesmu.

Pesma Evrovizije je u razvijenim zemljama na margini interesovanja bilo koje intelektualne publike. Prate ga marginalne grupe, ne i u Srbiji. Izgledi su samo takvi da zapravo niko ko počne da misli, neće moći da izdrži ovde. 

U Srbiji ideologija služi kao legitimacijska osnova da se prave nekakvi poslovi, da se zarađuju nekakvi novci. A ovde imamo priču o tome kako je tržište iskorišćeno da se uguši, stvori jedna jedna ideološka priča. Nema sumnje da će nam vlast ili njeni poltroni, određivati šta će ko da jede, oblači a sad i koju pesmu treba slušati. Po starom dobrom običaju, izdajnik si ako to ne činiš. 

U slučaju medijskog zagađenja i trovanja, vlast zapravo računa na krajnje posledice bolesti: zaglupljivanje građana.