Naš voditelj o povlačenju i susretu sa Slobom u Hagu

Miodrag Popov bio je jedno od najprepoznatljivijih TV lica u Srbiji, krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih. Proslavio se kao voditelj emisije "Ipak se okreće", u kojoj je javnosti donosio neobične priče iz naše zemlje, a početkom dvehiljaditih godina osmislio je novi projekat.

Karijeru je počeo u informativnoj redakciji, vodeći centralni Dnevnik na državnoj televizjiji, ali i radeći reportaže sa ratišta. Bio je na mestu glavnog i odgovornog urednika BK televizije, a kada je dao otkaz na tu funkciju, povukao se iz javnosti, posvetio marketingu i produkciji, a napisao je i dve knjige.

Na pitanje šta danas radi i zašto ga nema u javnosti, u jednom intervjuu je izjavio:

- Ne mogu da mirujem, stalno sam zaposlen, jesam mator, ali se nisam potpuno umirio. Povukao sam se iz medijskog života jer sam želeo da se sklonim, nisam ja materijal za kvizove i rijalti emisije. Moja emisija je bila pet godina najgledanija, a plašim se da je danas niko ne bi emitovao.

Miodrag Popov otac je dve odrasle ćerke, Divne i Tamare.

Susret s Miloševićem

- Išao sam u haški zatvor nekoliko puta u posetu svom prijatelju Vinku Pandureviću, za koga i danas smatram da je nevino osuđen. Vodio sam i ćerke da vide taj segment neizbrisive istorije. Takvu istoriju, koju nigde drugde i nikad više neće moći upoznati. Sećam se, da bi ušao, morao si da prođeš kroz sedamnaest vrata. Tamo sam prvi put video uživo Slobodana Miloševića. Sticajem okolnosti, ja sam poslednji novinar koji je s njim razgovarao. Nekoliko meseci kasnije je umro. Njegov pritvorski "komšija" Vinko je to prvi video i istog momenta mi javio. Ja sam tako bio u prilici da to javim svim medijima i tako je vest o smrti Miloševića istog trenutka obišla svet, pre nego što su prekinute sve telefonske veze s Hagom. - otkrio je Miodrag ranije za beogradske medije.

Smrt i ja imamo dogovor

- Dani koji dolaze više nisu moji i pripadaju nekoj drugoj mladosti. Kad sam imao sedam godina, pitao sam oca da li ću i ja umreti kao moj deda, on mi je rekao da neću. Nisam razumeo šta to znači, ali sam bio zadovoljan odgovorom. Kasnije sam ga opet pitao, a on mi je rekao da je život čudesna stvar koja daje smisao prirodi, kao što priroda traži razlog postojanja u našim životima. Neki tanani, nevidljivi smisao mora postojati, jer je besmisleno da čovek tek tako gostuje na ovoj planeti, kao u nekoj živoj TV emisiji gde nema života. Da je bez razloga sve vreme tu, na zemlji i onda ode u nju. Suviše sam puta bio blizu smrti da bih je se sada bojao. Ona i ja smo se puno puta sreli i čini se da je pao dogovor da se nađemo kad ona to zatraži i poželi. Ceo život sam joj na neki način prkosio, pa to ponekad činim i sada. Smrt i ja smo imali prećutni dogovor: Ako me ubiješ, učini bar da to ima smisla. Neka bude ljudski. Sada kada imam nešto što je delo, od čega se neću stideti pred unucima i svojim narodom, mogu da budem spokojan pred danima koji dolaze...