Dobri duh Beograda: Seka Aleksić naš Džo Stramer

U prvom delu filma Balkan Ekspres Toma Zdravković dobija batine jer je odbio da nacistima otpeva pesmu Lili Marlen. Danas na odbrani ljudske pravde stoji Seka Aleksić. Poslednja parola glasi : "Volim Pank i Seku Aleksić". Prošle godine bilo je tačno trideset godina od kada su se najveća imena srpskog rokenrola, okupljena oko novoosnovanog benda pod nazivom Rimtutituki, koncertima održanim u Beogradu, izjasnila povodom besmislenog bratoubilačkog rata, poručivši i vrhušci zaraćenih republika, kao i svim Jugoslovenima - MIR, BRATE, MIR! Veliki koncert u Beogradu, kada je ovaj bend kružeći na otvorenom kamionu svirao po ulicama glavnog grada.

Svi ovi protesti, svi učesnici u njima, sve to ima neki rokerski fon. Među onima koji se "bune" je 99 posto rokerska publika, svi oni koji devedesetih išli na proteste ili, kao na hodočašća, na koncerte Smaka. Sad su tu i njihova deca, ako u međuvremenu nisu otišla u inostranstvo. Bunt devedesetih je bio usmeren protiv tadašnjeg režima i svega što nam se dešavalo. Svi smo tada verovali da ćemo svrgavanjem tog režima, već „sutradan“ ući u Evropsku uniju, da će nam taj Zapad u tome pomoći a da ćemo mi, krupnim koracima krenuti u bolju budućnost. Da nešto ne valja shvatili smo već 6. oktobra. 2000. kad smo videli da Pink i dalje radi.

Značaj rock muzike kod mladih osoba je danas manji nego ikad. Zamagljeni stavovi jesu maslo industrije i javnog mnjenja u vezi buntovnog rok izraza, čije su poruke nekad bile jako uticajne kod slušaoca, naroda. Povučeni su jasni potezi koji sve pretvaraju u zabavu najprizemnijeg, vulgarnog i banalnog tipa. Poražavajuće je što se i sami akteri, ljuti buntovnici, ubace u takvo stanje, pa zazvuče upravo kao oni protiv kojih navodno jesu, govoreći ustvari istim banalnim jezikom.

Prvi antiratni koncert u Srbiji održan je 31. avgusta, 1991. godine u Kragujevcu. Pozvani su autori širom Jugoslavije, a na poziv su se odazvali: Osvajači, Galija, Istok Iza, Zabranjeno pušenje, Atomsko sklonište, Smak, Mobi Dik, Bora Dugić, Uroš Dojčinović, Jova Maljković. Osim muzičara (pretežno rokera), u programu su učestvovali i glumci: Rade Šerbedžija, Gorica Popović, Predrag Ejdus, Josif Tatić i mnogi drugi. Koncert je održan u Šumaricama, pod sloganom "Mir za sve ljude Jugoslavije". Medijator programa je bio Rade Šerbedžija, a Radio-televizija Vojvodine direktno je prenosila ovaj događaj. U jednom momentu, Rade se malo zaneo, pa je uzviknuo: J***m vam mater životinjsku!, nakon čega je prenos prekinut.

Na Vidovdanskom saboru 1992. ispred savezne skupštine pank grupa Direktori svira antirežimsku stvar „Čistićete ulice“, a gomila ljudi sa kokardama i šajkačama iz Ljiga i Mionice oduševljeno skače ispred bine. Ako si za pravdu, moraš da budeš roker. Na onom kontramitingu SNS-a, da je zdrav, Bora Đorđević bi valjda otpevao song: Ostani đubre do kraja!

Ineče, Džo Stramer bio je vodeći glas, autor i spiritus movens kvarteta The Clash, jednog od nosećih stubova britanskog uz njujorške The Ramones, bogami, i svetskog pank pokreta. Zvali su ga i "dobri duh Londona".

A, je l' i Seka sad dobri duh Beograda?