"Mašinac" naše mladosti

Reč je o čuvenim igrankama na "Mašincu". Imao sam zadovoljstvo da, kao glavna pevačka zvezda beogradske publike, sa dve snimljene singl-ploče, na tim igrankama budem pevač cetiri uzastopne sezone (1970-1974) što je ostao neprevaziđen rekord.

"Kulturne"(?!) tuče i "fine"(?!) tuče kojima su obilovale igranke u "Lazarcu" i na "Malom Kalemegdanu", i koje su bile njihov "zaštitni znak", bile su nezamislive na "Mašincu". Svake subote, nedelje i u dane praznika, već od 17h, a igranka je počinjala u 19,30h, formirao se nepregledan i besprekoran red mladića, svi u obavaznim sakoima (bez sakoa nije bio dozvoljen ulaz na igranku), strpljivo čekajući da se otvori blagajna i dođu do jedne od 500 muških karata u plavoj boji. Devojke su imale pravo na neograničen broj karata u crvenoj boji.

Ako je neko nekada i dobio koju "ćušku" onda je to mogao da bude zalutali tapkaroš, neinformisam da red i nivo na "Mašincu" održavaju vrhunski
karatisti - članovi karate kluba "Mašinac". 

Svaki moj dolazak i prolazak kroz ogromu masu mladih, koji su pred ulazom čekali početak igranke, bio je propraćen aplauzom. Dva orkestra "Ribeli"
(1970-1972) i "Delfini"(1972-1974) bili su sastavi izvanrednih instrumentalista i pratećih vokala, a nadasve, šarmantnih i lepih momaka. "Ribeli", čiju su polovinu činila tri brata: Vlada, Goša i Zoran, kasnije će pod imenom "Mama Co-Co" biti orkestar Zdravka Čolica. Zanimljivo da je u "Delfinima" saksofon svirao rođeni brat pok. Kornelija Kovača Mihajlo Kovač, tada, novinar početnik, a kasnije - novinarski bard. Vredno je napomenuti da je pok. Miki Jevremović bio prvi pevač na "Mašincu" što je služilo na čast savakom pevaču posle njega.

Elem, u toku igranke mladići u sakoima, najlon belim košuljama i "crnogorskim" kravatama, sramežljivo bi prilazili devojkama moleći za ples, tim pre, ako je bilo u pitanju "nešto lagano" od muzike.. Ali, svi skupa bi prestali sa plesom kada bih ja pevao nešto od Arsena Dedića. Moju veliku naklonost prema Arsenovom muzičkom stvaralaštvu preneo sam i delio sa tom, divnom, publikom.

Malo je poznato da je veliki broj brakova začet, upravo, na "Mašincu" među kojima i moj brak. Danas 02. 06.2023 obeležavamo 50 godina braka!
O tome govori i himna "Mašincu" čiji sam bio autor muzike i teksta: 

Svako od nas ima neki svoj kutak
gde mu vreme zastane, bar, na trenutak
gde je život pesma, a prijatelja puno
gde mladost nađe sebe, a srca svoj put.
Mašinac, Mašinac, Mašinac,
tu sam došao kad bio sam klinac
Mašinac, Mašinac, Mašinac,
moj Svet je postao Mašinac.
Mašinac, Mašinac, Mašinac,
jedne večeri ugledah nju
Mašinac, Mašinac, Mašinac,
naša ljubav se rodila tu.

"Mašinac" je imao i ekskluzivne goste koji su se rado odazivali pozivu uvažavajući njegovu publiku. Bili su to Đorđje Marjanović, Bisera Veletanlić, Žarko Dančuo i Daliborka Stojšić, Milovan Ilić -"Minimaks"... Osim njih nije bilo "face" mlađe od 22-23 godine koja je nešto značila u svetu novinarstva, sporta, politike..., a da, bar, jednom nije bila, sa svojim društvom, na "Mašincu".

Ako su, dakle, igranke u "Lazarcu" i na "Malom Kalemegdanu" bila mesta na kojima je muzika bila "foršpil" između dve tuče, "Mašinac" je bio Gospodin prefinjenih manira koji je znao da se opusti i uživa u društvu muzike i mladosti.

U to ime i u ime stotina hiljada današnje Gospode u "trećem" dobu, kojoj je "Mašinac" ostao nezaboravan deo mladosti, posvećujem ovo sećanje.

Živan Haravan