Pesme koje su predvidele raspad Jugoslavije (VIDEO)

Postoje pesme koje slušamo i u kojima se pronalazimo kada smo zaljubljeni, kada smo tužni, koje se pevaju kada nešto slavimo, kada nekom želimo da prosledimo neku poruku, koje se naručuju u kafani kada se opustimo... Međutim, samo autor numere zaista zna šta je njome hteo da kaže. Tako se često iza najlepših ljubavnih pesama krije zapravo ljubav prema opijatima, dok postoje i pesme koje su tajno kritikovale vladajuće režime, neke čak bile i zabranjivane ali i one koje su predvidele rat i raspad SFR Jugoslavije.

Pogledajte koji veliki hitovi su čuvali posebnu tajnu:

Azra: "Tko to tamo peva" (1982)

Jedna od upečatljivih kritika Džonija Štulića na račun režima je pesma "Ko to tamo peva“, u kojoj se autor obraća tada već pokojnom Maršalu. Pored otvorenog ismevanja Tita i njegovih poteza, pesma se takođe cinično osvrće i na jugoslovensku malograđanštinu i kult ličnosti koji preovladava u društvu.

EKV: "Par godina za nas" (1989)

Čuvena pesma Ekaterine Velike je u trenutku kada je nastala delovala kao autobigrafska pesma benda i izgledalo je kao da je predvidela tragične sudbine njenih članova i njihovih ličnih psihičkih borbi. Međutim, iako se u stihovima ne spominju ni Tito, ni partija, ispostavilo se da je Milan Mladenović ovom pesmom uspeo da na sofisticiran načiin opiše propadanje i uništavanje života čitavih generacija koje su odrastale tokom raspada nekadašnje republike.

Riblja čorba: "Član mafije" (1987)

Iako je frontmen Riblje Čorbe i autor Bora Đorđević danas poznat i po tome što pravi ode režimu i nekim političarima, nekada nije mario ko je na vlasti i umeo je dobro da je iskritikuje kroz umetnost koju stvara. Tako je svojevremeno veliki hit bila numera "Član mafije", gde je očigledno bilo da je reč "mafija" zamenila rec "partija". Iako je pesma tako vladajućoj partiji uputila najgore epitete ipak nije bila zabranjivana i to, kako je Đorđević kasnije otkrio, iz raloga što je članove državne komisije koji su bili poslati da odrede pogodnost sadržaja pesme, pre slušanja odveo u obližnji kafić.

Idoli: "Maljčiki" (1981)

Prva pesma beogradskog benda Idoli "Maljčiki“ predstavljala je snažnu parodiju socrealističke ikonografije. U spotu vidimo rudare i metalurške radnike kako poziraju, dok članovi benda, obučeni formalno u siva odela, glume komunističke aparatčike. S obzirom na to da Jugoslavija nije bila članica tzv. Istočnog bloka, grupa nije imala probleme u vezi sa objavom ove pesme, koja je mogla slobodno da se emituje. Ipak, ambasada Sovjetskog Saveza poslala je protestnu notu svim televizijskim i radio stanicama u Jugoslaviji koje su puštale pesmu. Međutim, pesma je preživela sve prepreke i danas predstavlja ironično (ali i nostalgično) podsećanje na život radnika u nekadašnjoj SFRJ.

Prljavo Kazalište: "Ruža Hrvatska" (1988)

Pesma Prljavog Kazališta "Mojoj majci (Ruža hrvatska)", kompozitora Jasenka Houre, izvorno je posvećena i napisana u spomen Hourinoj majci. Međutim, vrlo brzo je dobila druge konotacije. Turneja benda, održana nakon predstavljanja spomenutog albuma, doživela je svoj vrhunac na koncertu 17. oktobra 1989. godine u Zagrebu, gde se okupilo više od stopedeset hiljada ljudi, gde je pesma prihvaćena kao najava nadolazećih promena, demokratskih izbora i otcepljenja Hrvatske.

Zabranjeno pušenje: "Straža pored Prizrena" (1989)

Antiratna pesma sarajevskog benda "Zabranjeno pušenje" kritički se odnosi prema tadašnjim jugoslovenskim političkim dogmama o "neprijatelju koji nikad ne spava" - pretežno Albaniji. Radnja pesme smeštena je na Kosovu, a u pesmi se otvoreno dovode u pitanje nametnute vrednosti društva o nužnosti borbe protiv "neprijatelja" i spremnosti da se pogine za domovinu – "Zbog sumnjive slave i tuđih grijeha/ginu mladi lavovi".

Boris Novković: "Kuda idu izgubljene djevojke (Tamara)" (1986)

Hrvatski kantautor Boris Novković je još davne 1986. godine napisao ljubavnu pesmu posvećenu jednoj Tamari. Tekst numere počinje stihovima: "Noćas sam ti opet sam da me barem nešto udari, biće rata, kažu svi a ja ću umrijeti od ljubavi". Prve glasine o mogućem ratu i raspadu tadašnje Jugoslavije mogle su se čuti tek nekoliko godina nakon izlaska jedne od najlepših ljubavnih balada na području bivše republike, te Boris ostaje upamćen kao neko ko je najranije uspeo da predvidi ružnu sudbinu regiona.