Kako je nastao biser Jadranke Stojaković "Sve smo mogli mi"

Koliko puta se dogodilo da neka slučajnost odredi nastanak pesama. Koliko puta su o nekom delu izvođači razmišljali tek kao o nužnoj "popuni prostora" i u tu svrhu, takvim kompozicijama dodeljivali B strane singlova ili poslednje mesto na LP-iju.

Ali nisu se uvek poklapala mišljenja izvođača i publike.

Često oni "tipovani" hitovi nisu ni približno dobacili do planova i želja njihovih autora i izvođača. Ali se zato događalo da pesme za "popunu prostora" ostanu zauvek prisutne u srcima slušalaca.

Te 1975. godine Jadranka Stojaković je na festivalu "Vaš šlager sezone" izvodila svoju kompoziciju "Nova nada". Tekst je napisao Duško Trifunović, a aranžman Ranko Rihtman. Šta reći? Valjda je sve odmah jasno. I više nego ozbiljna i respektabilna imena.

Elem, kako je tih godina bivalo, izvođenje određene kompozicije na nekom od ondašnjih festivala nosilo je i priliku da se ona blagovremeno i što je pre moguće objavi i na singl ploči.

Tako je trebalo da bude i ovaj put, ali uz jedan mali problem. Za B stranu ploče Jadranka nije imala spremljenu kompoziciju. Slučaj je udesio da jednog popodneva, vraćajući se ka svom domu, Jaca susretne sarajevskog pesnika Valerijana Žuju, i njegovog kuma, muzičara Žarka Šipku.

U razgovoru koji je usledio Jadranka im se požalila da joj za snimanje koje je zakazano već sledećeg dana, nedostaje kompozicija za B stranu ploče. Na to je Žarko kao iz topa odgovorio da ima pesmu koja bi joj odgovarala i da će je sutra i dobiti. Uz takav dogovor su se i rastali.

Malo kasnije, u Žarkovom domu, Žujo je shvatio da je upravo on u problemu. Njegov kum je istina, imao dopadljivu melodiju, ali od teksta ni jednu jedinu reč. I hteo ne hteo, morao je prionuti na posao. Uz silne kafe i "maligane" tekst je do jutra bio završen. Taj prvi, najjednostavniji, ali i daleko najlepši aranžman uradio je maestro Bodo Kovačević, a on je takođe na snimku i svirao akustičnu gitaru. I tako se kompozicija "Sve smo mogli mi" našla na B strani tog Jadrankinog singla, a odatle - pravac u istoriju.

U istoriju fatalnih i kobnih ljubavi, u istoriju druženja uz gitaru, u istoriju najlepših jugoslovenskih balada svih vremena. I u sećanja onih koji su drugačije vrednovali svet. Onih, koji su možda mnogo toga mogli, ali nisu umeli. Ili ipak nisu hteli.

Žarko Šipka je poginuo još prvih dana rata u Bosni, 1992. godine. Bodo Kovačević je preminuo u Sarajevu, aprila meseca 2004. Jadranka Stojaković je nakon duge i teške bolesti preminula u Banja Luci, maja meseca 2016. godine. Valerijan Žujo od 1996. godine deluje kao profesionalni pisac.