Satove pomeramo ranije nego prošle godine: Stiže duži dan, ali...

Iako se naizgled radi o jednostavnoj promeni kazaljki za jedan sat unapred ili unazad, ova odluka ima šire posledice na zdravlje, produktivnost, privredu i organizaciju društva.

Uvođenjem letnjeg i zimskog računanja vremena nastojalo se bolje iskoristiti dnevno svetlo i smanjiti potrošnja energije, međutim danas se sve češće postavlja pitanje ima li ta praksa još uvek smisla.

Rasprave o ukidanju pomeranja sata poslednjih su godina sve intenzivnije, posebno u evropskim zemljama, gde su sprovedena i javna savetovanja o toj temi.

Dok jedni smatraju da promena vremena donosi uštede i duže svetle večeri, drugi upozoravaju na negativne posledice na bioritam, san i opšte zdravlje ljudi.

Ove godine kazaljke na satovima će se promeniti ranije nego prethodne godine. To nije zbog političke odluke ili izuzetka, već fiksnog pravila EU koje svake godine zbunjuje mnoge ljude. U 2026. godini kazaljke na satovima će se pomeriti unapred u noći na nedelju, 29. marta. Prethodne godine to je bilo 30. marta. Zašto je to tako?

Razlog za raniju promenu vremena je jednostavan. U Nemačkoj i širom EU već godinama važi isto pravilo, promena se uvek događa poslednje nedelje u martu (a u jesen poslednje nedelje u oktobru).

Budući da dani u nedelji u kalendaru svake godine padaju drugačije, pomera se i tačan datum. Ponekad je poslednja nedelja kasnije, ponekad ranije u mesecu.

Upravo će se to dogoditi ove godine. Poslednja nedelja u martu pada 29. marta zbog čega će i promena vremena biti ranije u poređenju sa prethodnom godinom. Samo pravilo, međutim, ostaje nepromenjeno, prenosi Feniks magazin.

Kazaljke na satovima će se pomeriti unapred 29. marta. U dva sata ujutro zapravo će biti tri sata ujutro.

Kao i obično, kazaljke na satu će 29. marta u dva sata ujutro pomeriti unapred na tri sata ujutru. Izgubiće se sat sna, ali će dani zato biti duži . Za one koji žele da zapamte: U martu se satovi pomeraju unapred, u oktobru se pomeraju unazad.