Stari srpski običaj danas zaboravljen, a nekad se izuzetno poštovao: Ovo je važno kada vam GOSTI DOĐU

Za naše pretke, taj običaj nije bilo samo pitanje reda ili navike – prazna čaša nosila je simboliku, poruku i verovanje koje se prenosilo generacijama.

Smatralo se da onaj ko iza sebe ostavi praznu čašu zapravo ostavlja prazninu u kući i među ljudima. Ako bi gost ostavio praznu čašu ili tanjir, domaćin bi to mogao doživeti kao nepoštovanje ili znak da se među ljudima stvorila praznina, nedovršena reč ili prekinut odnos. Upravo zbog toga domaćini su gostima redovno dopunjavali čaše, kako bi se izbegla tišina, nelagodnost ili simboličan „prekid“.

Prazna čaša simbol zaborava i nedorečenosti

U pojedinim krajevima Srbije važilo je i pravilo da je bolje kasnije prosuti ostatke nego ostaviti praznu posudu na trpezi. Prazna čaša bila je simbol nedorečenosti – neizrečene reči, neočekivanog odlaska ili zaborava. U narodnom tumačenju, kada čaša ostane prazna, to znači da je neko „zaboravljen“ ili da je nešto ostalo nedovršeno.

Zbog toga se na velikim okupljanjima, poput slava, sahrana, krštenja ili Badnje večeri, posebna pažnja se, po običaju, posvećivala trpezi. Domaćini su se trudili da nijedna čaša ne ostane prazna. Ako gost više ne želi da pije, čaša se tradicionalno okreće ili se puni samo do pola – dovoljno da se izbegne simbolika praznine.

Iako vremena i običaji menjaju svoje oblike, ovaj se i danas može videti u mnogim domaćinstvima širom Srbije. Za naše ljude i dalje važi staro verovanje da se „ne pije iz čaše, već iz ruke koja ti je pružila“ – jer nije važan sadržaj posude, već poruka gostoprimstva, poštovanja i povezanosti među ljudima.