Danas je Sveti Stefan i TREĆI DAN BOŽIĆA: Ovo su običaji koje treba ispoštovati za zdravlje, blagostanje i rodnu godinu

Sveti Stefan bio je poznat po revnosti u širenju hrišćanske vere i milosrđu prema siromašnima. Zbog svoje vere u Isusa Hrista i propovedi, bio je pogubljen kamenovanjem u Jerusalimu, što ga je učinilo simbolom hrabrosti i pravednosti. Zbog toga u srpskom narodu postoji verovanje da bi svaki vernik trebalo da mu se pomoli kako bi duhovno ojačao.

Bio je jedan od sedmorice đakona koji su služili u prvim danima hrišćanstva.

Prema biblijskim zapisima, Stefan je izabran zajedno sa ostalim đakonima kako bi pomagao siromašnima. Poreklom je bio Jevrejin, živeo je u grčkim krajevima i govorio grčkim jezikom. Bio je u rodbinskoj vezi sa apostolom Pavlom, koji u to vreme još nije sledio Hristovo učenje.

Zbog propovedanja o Hristu suočio se sa optužbama, ali nije želeo da se odrekne svojih uverenja, zbog čega je kamenovan do smrti. Imao je oko 30 godina, a predanje beleži da su mu poslednje reči bile: „Gospode, ne uračunaj im greh ovaj“.

Smatra se prvim hrišćaninom koji je stradao zbog vere i zbog toga nosi ime Prvomučenik Stefan.

U hrišćanskoj tradiciji ostao je simbol postojanosti, hrabrosti i odanosti veri. U Srbiji je ovom svecu posvećeno više od 40 hramova.

Običaji na Svetog Stefana 

Ujedno, Sveti Stefan smatra se zaštitnikom porodice i doma, a njegov dan se povezuje sa molitvom za mir i blagostanje u domu, kao i brojnim običajima.

Najrasprostranjeniji običaj na Svetog Stefana jeste iznošenje božićne slame iz kuće. Od davnina se verovalo u njenu čudotvornu moć, pa se slama pažljivo skupljala i potom polagala na drveće, u torove i na svaka mesta gde je bilo važno podstaći rod i napredak. Naši stari su najčešće nosili slamu u vinograd i posipali je ispod čokota, kako bi grožđe bolje rodilo. Stavljali su je i u gnezda, da kokoške bolje nose jaja i da legu više pilića. I danas se ovaj običaj poštuje – božićna slama se na Stevanjdan iznosi iz kuće i polaže na mesta gde domaćinima znači napredak, bilo da je reč o poljima, njivama ili baštama. Prema narodnom verovanju, nikako je ne smete bacati, a trebalo bi da je iznesu žene, tiho, bez ijedne reči, kako se ne bi čulo da Božić odlazi.

U onim delovima Srbije u kojima su članovi porodice za Badnji dan odnosili slamu i badnjake na groblje iznova se izlazi na groblje, a slama i badnjaci skupljaju i stavljaju u vinograd.

 Veruje se da božićna slama ima plodotvornu moć i da štiti od grada.

U šumadijskim selima na Svetog Stefana domaćin sa sekirom odlazi u voćnjak da, kako se kaže, poseče nerodna stabla. Uzmahne sekirom, a neko ko je s njim ga odvrati od seče, govoreći mu da ne seče, jer će ove godine da rodi, pa stavi rukovet božićne slame u raklje stabla.

I tako, od voćke do voćke, dok ne zakite slamom, radi pospešivanja rodnosti, sva stabla koja su prethodne godine omanula u rodu.

U Vojvodini se božićna slama čisti odmah posle ponoći na Stefanjdan. Slamu prema narodnom običaju skupljaju žene koje treba da budu tihe i da ćute da se ne čuje kako odlazi Božić. Metla kojom je slama počišćena ne koristi se tokom godine već se čuva zbog zdravlja.

Slavski kolač mesi se dan pre slave i ukrašava se figuricama ptica, žita, grožđa, burencima, knjigom… Iznosi se na sto obogaćen sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i narandžama, a zatim posvećuje i seče ili lomi.

Za Stefandan se šaljivo kažu da je slave škrtice jer siti gosti posle Božićnog slavlja teško da mogu mnogo da pojedu i popiju.

Praznik Svetog Stefana je i veoma česta slava među Srbima. Zbog toga se u šali kaže da je ova slava "škrtica" – gosti dolaze siti posle Božića i teško da mogu mnogo da pojedu ili popiju.

Istovremeno, Sveti Stefan bio je i krsna slava dinastije Nemanjić i patron-zaštitnik svih vladara iz ove porodice. Njegov lik se nalazio na reversu vladarskog pečata, kao i na bazi kovanica. Zbog toga su kraljevi iz dinastije Nemanjića pored svog imena dodavali i ime Stefan, što je bio znak poštovanja prema ovom svetitelju.