Kako izbeći pretprazničnu kupovinu u stilu „kao da sutra ne postoji“?

Odgovore na dilemu kako uživati u praznicima, a ne započeti novu godinu sa praznim novčanikom, Biznis.rs je potražio od profesorke Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu Slađane Benković.

Prema njenim rečima, potrošački mentalitet u Srbiji duboko je ukorenjen, dok je planiranje potrošnje često zapostavljeno. Kao ilustraciju navodi podatak da je tokom samo tri dana popusta za Crni petak potrošeno više od 412 miliona evra, cifra koja je nedavno dominirala medijskim izveštajima.

“Takvi primeri jasno pokazuju koliko se odluke o kupovini donose impulsivno, bez sagledavanja dugoročnih posledica po lični ili porodični budžet. Sličan scenario ponavlja se i tokom novogodišnjih praznika, kada se stvara osećaj da je potrošnja neizbežna i da ‘sutra ne postoji’”, objašnjava sagovornica za Biznis.rs.

Benković ističe da se upravljanje novcem ne uči spontano, već od najranijeg uzrasta.

Planiranje mesečnog budžeta, kako objašnjava, podrazumeva jasnu podelu prihoda, pri čemu se oko 30 odsto novca može izdvojiti za ono što se često naziva kvalitetom života – od odlazaka u pozorište i druženja sa prijateljima, do kupovine garderobe ili obeležavanja rođendana. Takav pristup, međutim, zahteva odricanja i svesne izbore. Prema njenom mišljenju, većina građana vrlo dobro razume ove principe, ali se često odlučuje za stav da im uvek nedostaje novca jer su potrebe veće od realnih mogućnosti.

Posebnu pažnju treba posvetiti planiranju troškova za posebne prilike, među kojima su i novogodišnji praznici.

“Datum Nove godine se ne menja i unapred je poznato koliko će biti potrebno izdvojiti za poklone, paketiće i proslave. Upravo zato se izostanak plana teško može opravdati nepredviđenim okolnostima”, ističe Slađana Benković i dodaje da pogrešno uvreženo uverenje da su skupi pokloni najbolji pokazatelj pažnje i ljubavi.

Prema njenim rečima, ljudi mnogo češće pamte zajedničke trenutke, dane ispunjene smehom i dobrim raspoloženjem, nego vrednost darova. Zbog toga smatra da bi potrošnju za praznike trebalo svesti u realne i unapred definisane okvire i dosledno ih se pridržavati.

Tema finansijske pismenosti, kako ističe, daleko prevazilazi prazničnu potrošnju.

Razumevanje svakodnevnih finansijskih pitanja, poput kućnog budžeta, korišćenja platnih kartica, štednje, poreskog sistema ili bezgotovinskog plaćanja, ključno je za stabilnost pojedinca i porodice. Ipak, osnovna finansijska znanja u Srbiji su, prema njenoj oceni, na niskom nivou i trebalo bi da postanu sastavni deo obrazovanja od najranijeg uzrasta. Kao jedan od načina da se ova znanja približe građanima, navodi podkast „Jezik finansija“, koji omogućava lak pristup objašnjenjima složenih pojmova.

Govoreći o razlikama među generacijama, Benković primećuje da su mlađi ljudi digitalno pismeniji, što im omogućava lakši pristup informacijama putem interneta, e-knjiga i podkasta.

Ipak, upozorava da dostupnost podataka ne znači automatski i razumevanje, jer je važno razlikovati sirovu informaciju od obrađenog znanja koje se može primeniti u praksi.

Slične izazove prepoznaje i predsednik Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić, koji ukazuje da bi čak i uz obavezno obrazovanje iz oblasti finansija ostao problem dela populacije sa nedovoljnim nivoom formalnog školovanja.

Prema njegovim rečima, oko četvrtine stanovništva nema završeno srednje obrazovanje, što utiče na razumevanje sopstvenih prihoda i poreskog sistema. On navodi da mnogi zaposleni doživljavaju zaradu kao „državni novac“, a ne kao rezultat sopstvenog rada.

Vasić smatra da bi određeni pomak u razumevanju finansija mogao da se postigne ukoliko bi platni listići bili jednostavniji i pregledniji. Pojednostavljenje prikaza poreza i doprinosa, kako objašnjava, olakšalo bi zaposlenima da shvate šta čini njihovu stvarnu zaradu.

“Trenutni sistem, u kojem se doprinosi obračunavaju u više koraka, za većinu građana ostaje nerazumljiv, iako se ti iznosi uplaćuju u njihovo ime i predstavljaju deo njihove realne, iako odložene, koristi”, zaključuje predsednik Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić.